Festos

Ako ste pomislili da na istočnom delu Kritu nema trećeg začina u trojstvu plaže-manastiri-antičke iskopine, prevarili ste se. Na lokalitetu Festos je dlično očuvano arheološko nalazište iz bronzanog doba. Mogu se videti temelja 16 građevina i ostaci bedema izgrađeni tokom minojske cvilizacije.

Festos iskopine

Festos iskopine

Na novčićima koji su tu pronađeni vidi se Evropa kako sedi na leđima bika i lik Zevsa. Starost lokaliteta je procenjena od 6000 god. do 100 godina pre nove ere. Posetu oom lokalitetu treba planirati u rano jutro ili kasno popodne zbog visokih dnevnih temperatura. Cena ulaznice je 4 evra. Ako idete individualno, dobro je poneti neki štampani vodič kako bi bolje razumeli značenja pojedinih iskopina. Više informacija o ovom lokalitetu možete naći ovde: http://www.interkriti.org/crete/iraklion/phaistos.html

Plan Festosa

Klanac Samaria

Osim mnogih pećina u istočnom delu Krita je i drugi po veličini klanac u Evropi - Samaria.

Klanac je dug 13km, a ima visinski pad od 1.250m/nv pa do nivoa mora gde se i završava u jednom primorskom selu. Prosečna duvina klanca je 300m a najdublji deo klanca je visine 500m pri čemu je razmak između dve sučeljene litice samo 3m. Jednodnevnim izletom u organizaciji lokalnih agencija iskusićete suočavanje sa svojim mogućnostima i lepotom prirode.

Puno zelenila

Kri kri koze

Klisura

U sred klisure se nalazi napuštena crkva Samaria po kojoj je klanac dobio ime. U ovom nacionalnom parku se mogu sresti Kri kri koze koje se gaje još samo na Kritu. Uz put ćete naići na nekoliko studenaca da napunite svoje flaše i osvežite se pred nastavak pešačenja koje sa pauzama traje oko 8 sati.

Manastiri i crkve u istočnom delu Krita

Osim plaža istočni deo ostrva je prebogat manastirima, crkvama

Manastiri na Kritu se građeni kao utvrđenja jer nisu bila samo mesta za molitve nego i za zaštitu okolnih žitelja. Krićani su vrlo religiozni a crkva je oduvek imala zaštitničku ulogu pa i u najtežim vremenima turske okupacije. Poznat kao borbeni i slobodarski narod, veliki broj stanovništa je dao svoj život tokom borbe za slobodu ne samo turaka nego i u novijoj istoriji, protiv nemaca. Nemački oficiri su bili zaprepašteni kada su se suočili sa oružanom pobunom muškaraca ali i žena i sveštenika.

Moni Arkadi manastir

Manastir Moni Arkadi je pored svoje neobične renesansne arhitekture u kojoj je podignut postao i simbol otpora. Podignuta je kao katolička crkva za vreme mletačke dominacije i u njoj je cvetala pismenost i umetnost. Tokom Otomanske imperije turci su dugo lomili otpor stanovništva ali ga nisu nikada do kraja slomili. U ovoj crkvi su našli utočište preživeli iz prethodne dugo vođene i krvave borbe. Kada su videli da im nema spasa 639 žena i dece je zajedno sa 325 muškaraca odlučilo da digne i vazduh sebe barutanu i arsenal oružja koji je bio u crkvi. Na taj dan, 7. novembar dolaze krićani iz svih krajeva ostrva da daju pomen palim žrtvama.

Melidoni pećina

Drugi sličan događaj se desio u Melidoni pećini koja se nalazi blizu Retimna. Pokret otpora je sa meštanima okolnih sela krenuo u pećinu da se zaštiti od turske vojske. Husein paša im je dao rok za predaju ali su oni odbili. Kada je krenuo sa vojskom na pećinu 24 njegova vojnika su poginula. U besu je odlučio da zapali ulaz u pećinu pa su se svih 370 ljudi ugušili. Danas je u pećini spomenik palim žrtvama.

Krit je u osnovi siromašno ostrvo i meštani su od uvek za svaku blagodet koja se inače podrazumeva umeli da snose veliko odricanje. Kad ih čovek pogleda onako tamnopute u crnim košuljama izgleda kao da prkose nemaštini, vrelini, životu... Žene često poslom silaze u grad iz svojih sela odeveni u slikovite narodne nošnje a muškarci mnogo podsećaju na crnogorce iz pasivnih krajeva. Nije retkost da se gore u selu ponekad i zapuca. Vole da šenluče.

Sveta Sofija

Da crkve na Kritu mogu da se nađu na nemogućim mestima potvrđuje i Sveta Sofija koja se nalazi u pećini na 400 metara nadmorske visine. Otići do nje i zapaliti sveću je več samo po sebi čin posvećenja.

Istočni deo Krita

Bilo da ste smešteni u drugom gradu po veličini - Hanji odnosno manjim naseljima zapadno od grada kao što su Agia Marina ili Platanjas ili u manjem Retimnu ili susednim letovalištima Platanes, Panormo ili Bali, bićete u prilici da posetite najlepše plaže ovog dela ostrva.

Od Balos lagune na samom severoistoku, Falasarne, Sfinarija pa do fantastične karipske lagune Elafonisi sa rozikastim peskom i kristalno bistrim morem na krajnjem jugoistoku promiču neverovatni prizori koji dugo ostaju u pamćenju.

Balos laguna

Sfinari

Elafonisi

Falasarna

Kada se krene južnom obalom ostrva koje zapljuskuje Libijsko more ređaju se brojne uvale sa šljunkovitim i peščanim plažama od kojih je peščana Frangokastelo povlašćena jer ima i svoju tvrđavu, da bi se pri kraju otplovljavanja ostrvom oko zadržalo na Preveli plaži koja deli mesto pod suncem sa rečicom koja se ovde uliva u more. Nešto dalje je čuvena Matala plaža sa pećinama u stenama. Nju su prvi koristili pripadnici hipi komune a danas je vrlo posećena. Dalje je već zamišljena granica sa zapadnim delom ostrva.

Frangokastelo

Preveli

Matala

Krit - najveće grčko ostrvo

Krit je suviše veliko ostrvo da bi se u jednom naletu moglo istražiti. Nekako su se izdvojile dve celine: istočni deo ostrva sa Hanjom i Retimnom (i manjim letovalištima uz njih) i zapadni deo sa Herklionom, Hersonisosom i Agios Nikolaosom.

Hanja

Retimno

Koji god deo ostrva da odlučite da otkrivate bićete u stalnom kretanju jer Krit ne oprašta statičnost. Bilo da koristite bogat program izleta, unajmite auto ili koristite autobuski prevoz, verovatno da će standardnih 10 dana letovanja biti malo da se posete sve interesantne lokacije. Gde god da ste na Kritu obavezno probajte maslinovo ulje koje je sasvim posebnog ukusa i kvaliteta. Najkvalitetnije masline rađaju upravo na ovom ostrvu. Najstarija rađajuća maslina je istočno od Hanje, u mestu Ano Vuves čija je starost procenjena na oko 3000 godina. U prečniku ima 4,6m. Krićanska kuhinja je srodna grčkoj ali ima dosta uticaja orijenta i obližnje afrike. Dosta je začinjena a poseban specijalit je kokoreci - iznutrice koza i ovaca kojim se pune creva i prže na žaru.

Najstarija maslina

Додајте натпис

Kokoretsi