Rafaelovim tragovima

Čitala sam pre dve godine roman pod naslovom "Buđenje Rafaela". Autorka je jedna američka spisateljica Lesli Forbs , koja se neko vreme muvala po Urbinu i okolini, odakle potiče veliki Rafaelo, pa je smislila jedan veoma zanosan roman koji čak ni očajan prevod nije uspeo da upropasti. I Živoslav i ja smo bili fascinirani i još u to vreme smo bili odlučili da odemo u Urbino samo zbog te knjige i velikog slikara koga smo, na ovaj način donekle upoznali. Činilo nam se kao da smo pošli na hadžiluk, a mogu reći da je tako upravo i bilo.

Urbino je i univerzitetski grad. Iza fasada koje se nižu niz ulicu kriju se ulazi u različite fakultete.

Spomenik Rafaelu

Crkva svetog Domenika, iliti Svetog Nedeljka.

Duomo ili episkopalna crkva posvećena Vaznesenju Bogorodičinom.

Rafaelov otac Đovani Santi. Bio je dvorski slikar kod gospodara Urbina Frederika od Montefeltra. Svog talentovanog sina je uveo u tajne zanata. Umetnost je došla posle.

Bista mladog Rafaela u vreme kada je kao jedanaestogodišnjak nasledio umetničku radionicu od pokojnog babe Đovanija.

Enterijer rafaelove rodne kuće.

Rafaelo kao dvadesetogodišnjak. Tada je već važio za slavnog slikara.

Jedino Rafaelovo delo koje se čuva u njegovom rodnom mestu je "La Muta". Portret plemkinje za koju se pretpostavlja da je bila nema. Ili je zaista i bila nema. Ne znam.

Autorka: Mirjana Stančević, 02. juna 2014

Venecija - saveti za uspešan obilazak

Venecija je jedan od najromantičnijih gradova sveta koji vekovima privlači turiste. Imajući u vidi ogromno interesovanje koje za posledicu ima preplavljenost grada turistima, naročito u vreme Bijenala ili Filmskog festivala, potrebno je detaljno isplanirati posetu kako bi posetili što više značajnih građevina i lokacija.
Ako neko zna šta treba videti u Veneciji, to su sigurno portiri najboljih hotela Danieli, Gritti Palace ili Cipriani. Njihova priča o Veneciji počinje istorijskim značajem Mletačke republike u Srednjem veku i u vreme renesanse.
Poslovni duh u grad je doneo Marko Polo otvaranjem Puta svile. Uspešna trgovina je stvorila bogato društvo koje je provlačilo umetnike i zanatlije pa je tadašnja imperija bila centar proizvodnje keramike, stakla, izrade duboreza, čipke ali i vajarstva, slikarstva i arhitekture. Specifična proizvodnja ukrasnog stakla je bila zaštićena Savetom desetorice koji su doneli zakon da zanatlije ne smeju napustiti ostrvce Murano po kome je tehnika proizvodnje dobila ime.

Ne treba propustiti posetu palate Ka’ Rizoniko (Ca’ Rizzonico) u kojoj se od 1936. godine nalazi tematski muzej Venecije XVIII veka sa eksponatima stilskog nameštaja, venecijasnkog stakla, fresaka, skulptura i raskošnog enterijera onog vremena.
Skuola Grande di San Roko je sledeća ustanova u kojoj ćete se susresti sa brojnim slikama Tintoreta. Nakon nje ste u prilici da posetite najveću crkvu u gradu – Sveti Marko, ali kako su gužve ispred bazilike vrlo izražene, posetu treba obaviti kasnije, tokom večeri ili tokom zimskog perioda. Ako ste noćobdija, nađite se kod zvonika u ponoć da čujete harmoniju zvona.

Ljubitelji dobre fotografije mogu naći odlične tačke u gradu odakle se Venecja pokazuje u svoj svojoj raskoši a  jedno takvo mesto je sa zvonika ostrva San Đorđo Mađiore.

Suvenir koji se najčešće kupuje pri poseti Veneciji je karnevalska maska, forkola – rašlja sa veslo na gondoli ili busolai ili buraneli – tipični venecijanski keks.


Ako želite da se provozate gondolom mnogobrojnim kanalima lagumskog grada, izbegavajte Kanal Grande tokom dana i insistirajte da Vas provozaju sporednim uskim kanalima koji su mnogo romantičnije. Nikako ne propustite da sa svojom srodnom dušom uputite ispod Mosta uzdaha jer legenda kaže da poljubac ispod mosta u suton garantuje večnu ljubav.

Posetu Veneciji treba nakon obilaska 417 mostova završiti predahom uz piće u najstarijoj kafani Evrope – Caffe Florian na Trdu Svetog Marka. Bakšiš nije obavezan ali ga dajte ako ste zadovoljni uslugom.

Prag - Zlatni grad

Šetnja po uskim ulicama koje su ispresecane još užim sporednim prolazima istorijskog jezgra grada izaziva uzbuđenje koje ne popušta za sve vreme boravka.

Crkva Majke Božije pred Tinem

Stari gradski trg ili Staromjetske namjesti, kako ga meštani nazivaju, je srce praškog starog grada. Najslikanija crkva u Pragu - Majka Božja pred Tinem sa dva tornja i bajkovitim špicevima usmerenim ka nebu je toliko karakteristična i starovremenska da svakog prolaznika na trgu vraća vekove u prošlost. U njoj je zabranjeno fotografisanje pa ću navesti da se desno od zapadnog ulaza nalazi skulptura Ćirila i Metodija a osim glavnog oltara u pročelju prisutno je još 11 oltara raznih svetaca. Na galeriji, nakon desetak koraka od ulaza su postavljene prelepo izrađene orgulje koje se koriste na misi. Početkom XII veka, tačnije od 1100.-1107.god. se prvi put pominje tržnica Tin po ogradi (Tyn = ograda) kojom je dvorište bilo ograđeno. Kasnije je tu izgrađena bolnica Device Marije, da bi se 1135.godine prvi put pomenula crkva. Od 1323. godine crkva postaje jedna od četiri parohijske crkve u Starom gradu čije su parohije bile Tin, Linhartska, Sveti Nikola i Sveti Gal.

Ovde moram da napomenem da je češki reformator (1371.-1415.) Jan Hus, rektor na Karlovom  univerzitetu,  u svojim javnim nastupima osuđivao razuzdan život rimokatoličkih sveštenika i njihovo udaljavanje od izvorenih vrednosti hrišćanstva, u čemu je dobio ogromnu podršku ondašnjih intelektualaca i naroda. Papski konzil u Konštancu (grad na jugu Nemačke) ga je uz garanciju nemačkog cara Žigmunda da ga neće hapsiti pozvao u konzil da obrazloži svoje tvrdnje protiv crkve. Čim se pojavio, strpali su ga u tamnicu i nakon kratkog suđenja spalili na lomači. Njegova smrt pokrenula je krstaške ratove protiv Husita - sledbenika njegovog učenja u kome je desetkovana češka populacija. Kao posledica tih ratova, Rimokatolička crkva većim delom gubi svoje pristalice, plemstvo preuzima crkvene posede postajući moćnije od kralja čime kroz sabor kraljevstva zajedno sa gradovima i feudima stiču uticaj u odlučivanju. Ustanovljena je Utrakvistička crkva sa propovedima na češkom jeziku koja je uticala na Evropsku reformaciju i pojavu Protestanske crkve.

Orloj na Gradskom domu

Gradska dvorana je izgrađena 1364. godine od poreza na vino. Dozvolu za gradnju je izdao Jan Luksemburški, kralj Bohemije. Od 1410. godine na njemu je postavljen astronomski sat izgrađen u radionici majstora Hanuša koga su potom po legendi gradski većnici oslepeli da ne bi napravio lepši sat. Veći deo današnjeg mehanizma potiče iz radionice Jana Taborskog napravljene između 1552. i 1572. godine. To je najstariji sat na svetu koji još uvek radi. Pražani ga zovu Orloj što u prevodu znači časovnik.
Figure dodate u XVII veku simbolizuju sujetu, neverništvo i škrtost. Neposredno pre punog sata 12 apostola koji su dodati u XIX veku prilaze gornjim otvorima a skelet sa desne strane prikazuje Smrt koja u jednoj ruci drži zvono kojim zvoni a u drugoj ruci drži peščani sat. Posle ritualnog prikaza likova zlatni petao zakukuriče.
Ispod prozora u kome se apostoli pojavljuju je astronomski sat koji prikazuje rotaciju Sunca i Meseca oko Zemlje i njihovo kretanje u odnosu na horoskopske znake. Ispod sata je kalendar koji je izradio Jozef Manes 1866. godine.

Kula do Starog grada

Gotska kula potamnela od starosti izgrađena jw 1380. godine kao deo utvrđenja Starog grada od osvajača sa severa. Uz 138 stepenika stiže se do vrha kule i prelepog pogleda na Karlov most, Stari grad, Hradčane, Mali grad i Vltavu. Karlov most je igrađen 1357. godine za vreme vladavine Karla IV kao jedina veza između Hradčana i Starog grada preko Vltave. U to vreme je bio vrlo značajan zbog toga jer je bio deo puta koji povezuje istočnu i zapadnu Evropu. U početku se zvao Kameni most da bi od 1870. godine nazvan današnjim imenom. Danas 14 mostova prelazi preko reke.

Sveti Jovan Nepomuk

Od XVII veka most je ukrašen sa trideset kamenih kipova koji su danas zamenjeni kopijama od peščara. Najveće interesovanje i gužva je kod bronzane i najstarije statue Svetog Jovana Nepomuka za koga vlada verovanje da će se ispuniti želja ako ga dodirnete rukom. On je osuđen na smrt bacanjem u Vltavu jer nije hteo da otkrije tajne ispovesti Johane - kraljice Bohemije. Tokom dana most je pun prodavaca slika, suvenira, uličnih svirača i turista. Noću je most tiho i pomalo mistično mesto.

Katedrala Svetog Vida

Srce Hradčana je katedrala svetog Vida u kojoj su sahranjeni kraljevi Bohemije. Početak gradnje je bio 1344. godine na mestu prethodno podignute crkve iz XI veka. Matijas Aras iz Avinjona je predvodio radove pa je iz tog razloga izgrađena u stilu francuske gotike. Nakon njegove smrti radove je nastavio nemački graditelj Piter Parler sa za to vreme prilično inovativnim elementima gotičke arhitekture. Njegov sin je nastavo gradnju koja je zbog krstaških ratova u prvoj polovini XV veka stala da bi se nastavilo sa gradnjom sve do početka XX veka.

Zlatna ulica

Ispod zidina Hradčana se nalazi Zlatna ulica u Daliborki. Niske kuće sa malim vratima i prozorima su okrečene pastelnim bojama. U njima su galerije slika i prodavnice suvenira. Izgled ulice je nepromenjen iz vremena pre II svetskog rata. Još u XVI veku tu je bilo dosta zlatarskih radionica pa otuda i ime ove kaldrmisane ulice. Mnogi češki književnici i umetnici su živeli u ovoj ulici, a u kući sa brojem 22 je četiri meseca živeo kod svoje sestre Otle i poznati pisac Franc Kafka.

Muzej igračaka

Muzej igračaka se nalazi u paralelnoj ulici sa Zlatnom i predstavlja jednu od najvećih privatnih kolekcija na svetu. U jedanaest prostorija su izložene igračke od antičke Grčke do ranih 70-tih godina prošlog veka. Muzej je otvoren od 9:30-17:00 svakog dana. Ulaz košta 2,5 za odrasle i 1,25 za decu do 15 godina.

Sveti Vaclav na konju

Prolazeći Vaclavskim namjestima ušao sam u jedan prolaz u kome se nalazi najstariji bioskop koji je još uvek u funkciji. Izgrađen je u neo renesansi sa elementima secesije. Krivudavi prolaz Lucerna palate izgrađen 1930. godine spaja Vodičkovu i Stepansku ulicu, a čitav niz malih prodavnica, kafića, butika i prodavnica kristala mame pažnju prolaznika. Nije me toliko zanimao bioskop već restoran u kome sam trebao da se nađem sa starim prijateljem. Užurbano sam se popeo uz stepenike na sprat galerije, seo za sto i naručio turecko kafe kada mi je pogled zastao na grotesknoj figuri koja je visila sa plafona galerije. Čudilo me je kako je nisam primetio već na ulazu u pasaž. Predstavlja Svetog Vaclava kako jaše na trbuhu naopako okačenog mrtvog konja. Skulptura češkog vajara Davida Černog je puna simbolike. Treba imati u vidu da je nekih 500 metara dalje na Vaclavskom trgu spomenik Svetom Vaclavu na konju koji je popularno mesto sastajanja mladih i preimenovano „Pod repom“.

Plesajući dom

Još jedan osvrt, ovog puta na moderan Prag i svetski poznatu građevinu Plesajući dom. Nalazi se na Jiraskovom trgu, na obali reke. Dizajn je inspirisan plesnim parom Fred Aster i Džindžer Rodžers a na projektu su radili Vlado Milunić, arhitekta iz Zagreba  i Frank Owen Gehri iz Kanade. Vlado je već godinama češki državljanin i jednom prilikom je izjavio: „Ja sam čehoslovački arhitekta jer sam završio čehoslovačku školu i osećam se kao Jugosloven iz protesta protiv pirimitivnog nacionalizma, uprkos činjenici da ni Čehoslovačka ni Jugoslavija više ne postoje.“

Istanbul

Istraživanje Istanbula predstavlja putovanje u prošlost jer je svaka epoha kroz istoriju grada ostavila svoj trag. Rimski hipodrom, Sveta Sofija, Vaseljenska patrijaršija, Plava džamija i Topkapi su svedoci vremena u kojima se menjao poredak ali i potrebe da se iza sebe ostavi neki trag koji će govoriti o veličini i značaju carstva. Most preko Bosfora osim svoje praktične uloge simbolizuje spoj evropske i azijske kulture i tradicije. Ujedno, Istanbul je jedini grad na svetu koji leži na dva kontinenta.

Da bi utisak o gradu bio potpun, potrebno je osetiti ritam grada, mentalitet njegovih žitelja i atmosferu centra grada. Grad sa 13 miliona stanovnika je zbog naglog rasta industrije i usluga najpoželjniji grad za život, što ima za posledicu da je 72% žitelja došlo iz unutrašnjosti i trajno se tu nastanilo. Skoro je neverovatan podatak koji sam čuo u jednoj čajdžinici da je u Istanbulu preko 55% žitelja mlađe od 30 godina.

Plan starog dela grada

Prvi dan sam prošetao 3km dugom Istiklal ulicom smeštenom u Bejoglu prepunom ekskluzivnih radnji, knjižara, galerija, restorana, kafića i poslastičarnica. U jednoj od mnogobrojnih kioska brze hrane kupio sam simit što je naziv za kuvani đevrek, nekako me fascinira kombinacija šetnje sa đevrekom ili donerom dok razgledam grad. Sa prodavcima se može komunicirati na engleskom ali u krajnje ograničenoj varijanti, sa ne više od 20 reči, što bi trebalo da je dovoljno za prikupljanje osnovnih informacija i utisaka. Kartu Istanbula besplatno daju na svakom info pultu, pa je ne kupujte na drugim mestima. Uskoro pada veče, i krećem ka hotelu da se odmorim od napornog puta i napravim plan za naredne dane. Listam turistički vodič Istanbula koji sam pronašao pred polazak na put u jednoj od naših knjižara.

Plan Hipodroma

Istraživanje istorijskog nasleđa Istanbula započinjem sa Sulanahmet trga koji leži na mestu rimskog hipodroma veličine 450 sa 130 metara u kome je moglo da se smesti više od 50.000 gledalaca. Istorijski podaci govore da je uprvo ovde proglašena prestonica istočnog rimskog carstva-Konstantinopoj. Tokom IV krstaškog rata je razrušen. Ekipa entuzijasta vodi neprofitni  projekat Byzantium 1200 pokušavajući da prošlost otrgnu od zaborava.

Plava džamija

Odmah do Teodosijevog, zmijskog i Konstantinovog stuba koji su jedini preostali razaranja hipodroma se nalazi Sultan ahmetova džamija, poznatija kao Plava džamija po pretežnoj boji preko 20.000 ručno izrađenih keramičkih pločica na unutrašnjoj strani zidova. Vremenom je boja izbledela, pa se crvena pretvorila u braon a zelena u plavu. Karakteristično je da ima glavnu kupolu sa još 8 manjih i čak šest minareta. Podovi su prekriveni tepisima koji se zbog habanja povremeno menjaju. Vrlo su lepi i izraz su posvećenosti veri onih koji su ih tkali i darovali džamiji. Na ulazu dobijate kesu u koju stavljate cipele i maramu da prekrijete gola ramena ili noge.

Aja Sofija

Nasuprot Plave džamije se nalazi nama dobro poznata Aja Sofija koja je danas pretvorena u muzej u kome su prikazani eksponati dve vere i civilizacije toliko različite a uprkos tome obostrano dopunjive. Više puta paljena, rušena i pljačkana, nekada najveći hrišćanski hram postaje džamija da bi od 1935. godine odlukom Kemala Ataturka postala muzej. Radno vreme je od 9-17 svakim danom sem ponedeljkom.

Topkapi palata

Levo od Aja Sofije je Topkapi palata koja je zapravo niz više građevina unutar 5km dugih zidina a tokom četiri vekova predstavljala je administrativni centar Otomanskog carstva. Prvobitno je nosila naziv Carska Palata ali su je zbog ogromnih topova ispred kapije ljudi prozvali Topkapi. Tu su razne državne kancelarije, kasarna, kuhinja, spavaonice, harem i Portin divan gde je zasedala sultanova vlada. U predvorju se nalazi crkva Hagia Irene koja je bila sedište Vaseljenske patrijaršije u dva navrata. Nakon nje sledi kapija gde se kupuje ulaznica od 10 € za posetu palati. Sa jedne od terasa se pruža veličanstveni pogled na Bosfor i azijsku stranu grada.

U arheološkom muzeju su izloženi eksponati od kojih neki datiraju iz XIII veka pre nove ere. Prikazana je egipatska, grčka, rimska, vizanitjska i otomanska epoha. Muzej je otvoren je od 9 do 19 sati svaki danom sem ponedeljka a ulaznica je 5 €.

Vaseljensku patrijaršiju je najbolje posetiti nedeljom pre podne jer je velika verovatnoća da će za posetioce biti zatvorena drugim danima. Nešto se teže pronalazi jer je zaklonjena drugim građevinama.

Dolmabhče palata

Dolmabahče palata je bila poslednja rezidencija turskih sultana, sve do raspoada Otomanske imperije. Nalazi se u Bešiktaš delu grada na obali Bosfora. U ovoj raskošnoj baroknoj palati je Kemal paša Ataturk proveo svoje poslednje dane života. Svi satovi u palati su zaustavljeni u 9:05 kada je otac nacije izdahnuo. Cena ulaznice sa vodičem na engleskom je 10 €.

Devojačka kula

Devojačka kula je jedan od nekoliko prepoznatljivih simbola Istanbula. Po legendi, sagradio ju je car da bi sprečio ostvarenje proročanstva da će njegova čerka umreti od ujeda zmije. Kako je devojka poslala sluge po jabuke,  iz korpe je izašla zmija i ujela je. Sa obale Bosfora isplovljavaju brodići do kule za 2 € za povratnu vožnju i zadržavaju se oko 15 minuta. Ako poželite da duže uživate u fantastičnom pogledu na zaliv i možda popijete piće u kafiću, možete se vratiti nekim drugim brodićem.

Hajdarpaša stanica

Na azijskoj strani Istanbula, u opštini Kadikoj se nalazi Hajdarpaša železnička stanica odakle idu vozovi prema Iraku i Saudijskoj Arabiji. U toku je izgradnja tunela ispod moreuza koji će spojiti železničku stanicu Sirkeži sa evropske strane sa Hajdarpaša stanicom.

Krstarenje Bosforom

Krstarenje Bosforom je kandirana trešnja na vrhu torte u istraživanju Istanbula. Brod isplovljava sa pristaništa Eminonu i za 2h vožnje košta 7 € a za 3h košta 12 €. Kraća tura ide do drugog mosta a duža tura ulazi u Crno more. Kako bi se izbegla gužva, u pristanište treba doći najmanje pola sata pre isplovljavanja da bi se kupila karta, jer su gužve velike. Osim svaničnih prevoznika, tu su i provatnici sa svojim brodićima, a na vama je da li ćete im ukazati poverenje. Neki polasci imaju zabavni program i ručak ili večeru na brodu.

Da bi poseta Istanbulu bila kompletna, neophodno je posetiti butike na Taksimu i nekoliko hiljada radnjica u Kapali čaršiji. Naravno tu su cene veće pa preporučujem neki od outlet centara u Kadikoj opštini sa azijske strane Istanbula.