Plaže na Tasosu

Najpoznatije plaže su kilometrima duga Golden Beach sa dugim plićakom i konstantnim talasima na radost dece i neplivača, Makriamos plaža koja je ugostila najveće bungalov naselje na ostrvu, Mermerna plaža sa svetlobelim šljnkom koje se sjaji na suncu, Paradise Beach, Aliki plaža sa svim nijansama zelenog i plavog mora, Potos, duga peščano-šljunkovita plaža, Livadi, Astris, vrlo popularna Tripiti plaža, Glifoneri i mnoge druge.

Golden Beach

Na ovim plažama ćete uz naručeno piće imati čitav dan na raspolaganju ležaljku i suncobran. Ako želite da prostrete peškir ispod sopstvenog suncobrana, niko vas neće ometati u tome. Cene pića su od 3-6 evra. Plažom krstare prodavci krofni, voća i kuvanog kukuruza, ali i afro-trgovci koji pokušavaju da vam prodaju svakakvu robu. Prilično su nametljivi i teško odustaju od ubeđivanja da je to što vam prodaju upravo ono što vam odavno treba.

Metalia Beach

Ako imate nameru da istražujete plaže, napravite plan i neki uži izbor plaža, imajući u vidu vaše lične afinitete i spoznaju da su dve plaže dnevno više nego dovoljne za pravo upoznavanje. U suprotnom ćete jurcati sa jedne na drugu, bez šanse da osetite njihove draži, kako bi ste ispunili preambiciozno osmišljen plan. 

Livadi Beach

Tasos je destinacija koja pogoduje parovima, porodicama sa decom i starijim turistima. Mlađe društvo koje traži lude noćne provode će biti zatečeno nedostatkom istih, iako postoji diskoteka na otvorenom na izlazu il Limenarije prema Potosu a u zadnjih nekoliko godina se na plaži Psili Amos zahvaljujući aktuelnom baru stvara party atmosfera poput one u Kavosu na Krfu, Laganasu na Zakintosu ili Malja na Kritu. Turistički poslenici na Tasosu ipak nerado otvaraju prostor mladim neformalnim i porocima sklonim gostima.

Aliki Beach

Saobraćaj na ostrvu

Do ostrva se može doći trajektom i to kraćim putem, od luke Keramoti do Limenasa i dužim od luke iz Kavale do Prinosa. Kraća verzija traje oko 40 minuta i praćena je razigranim jatom galebova koji u letu iz ispruženih ruku putnika uzimaju grickalice. Negde na pola puta, kod nenaseljenog ostrva se susreću oba trajekta, svaki sa svojim jatom. Prilaz luci Limenas je praćen prizorima gustih zelenih šuma i veličanstvenim amfiteatrom na uzvišenju iznad grada.

Oko ostrva se proteže asfaltni put koji povezuje sva priobalna naselja i nekoliko sela u dubini ostrva. Aerodrom na ostrvu ne postoji jer je bilo nemoguće proseći planinu Ipsarion kako bi se izgradila dovoljno dugačka pista. Iz tog razloga je aerodrom podignut u blizini luke Keramoti.
Zbog zgodnog geostrateškog položaja, Nato je imao interes da na vrhu planine izgradi osmatračku bazu ali su se meštani pobunili i kroz dugi i uporni otpor izvojevali pobedu. Nato baza se nalazi na susednom ostrvu Limnos čije se konture po lepom vremenu mogu videti sa južne obale Tasosa. Nešto bliže ostrvo je na jugozapadu, prema turskoj obali i zove se Samotraki. Oko ostrva Tasos ima nekoliko manjih nenaseljenih ostrva-satelita. Jedno od njih je privatno i na njemu je izgrađena kuća u kojoj povremeno dolazi da boravi vlanik ostrva, uživajući u potpunom odsustvu civilizacijskih tekovina. Govorilo se da je kao bogati neženja tražio životnu saputnicu koja bi nasledila svu njegovu imovinu, pod uslovom da pristane da živi sa njim na tom ostrvu, ali znajući da je čeka naporan rad u domaćinstvu koje nema ni struju ni vodu, ni jedna kandidatkinja nije pokazala interesovanje.

Autobuski prevoz na ostrvu je dobro organizovan. Uz sporadična odstupanja, red vožnje se poštuje, autobusi su klimatizovani i relativno čisti. Vozači su tolerantni na unošenje naduvanih dušeka i sklopljenih suncobraba. Na svakoj stanici se nalazi red vožnje, ali treba imati u vidu da zadnji autobusi idu dosta pre zlaska Sunca, pa ne dozvolite da vas magija zalaska pretvori u auto-stopera ili pešaka. Cena karte zavisi od dužine vožnje a najskuplja karta košta oko 4 evra. Interesantno je da je autobuski prevoz organizovan u dva smera tako da bez obzira u kom delu kružnog puta se nalazite, uvek možete da izaberete najbližu putanju do željenog mesta.

Najomiljeniji način prevoza na ostrvu je rentiranje skutera, jer su cene pristupačne a putevi nemaju velike uspone, pa ih gotovo svaki skuter može savladati. Najpolularniji su kvadovi koji mogu da vas dovedu i do najnepristupačnijih plaža na ostrvu. Ako se desi kvar na skuteru, jednostavno mobilnim telefonom pozovite agenciju od koje ste rentirali da dođe po vas. Na ostrvu je bezbednost od kriminala vrlo visoka, meštani kažu da ne pamte da je dolazilo do nekih težih prestupa, a krađe vozila i skutera nema.
Putevi su dovoljno široki i bez rupa. Treba samo paziti na krivine i ograničenja brzine.

Tasos je 80-godina zahvatio veliki šumski požar koji je desetkovao šume na južnoj strani ostrva od čijih se posledica priroda još oporavlja, pa se strogo zabranjuje bacanje pikavaca kroz prozor vozila ili sa skutera. Na severnoj strana ostrva koja je orijentisana ka kontinentalnom delu Grčke put prolazi kroz tunel od gustih krošnji pa je taj deo puta vrlo prijatan za putovanje.

Sa obala većih letovališta saobraćaju brodići koji u formi izleta prevoze turiste do skrivenih plaža gde se usidruju na nekoliko sati. Na ovavim turama obavezo poneti vodu i suncobran jer su takve plaže najčešće puste i neorganizovane, ali zato prelepe.

Istorija ostrva

Po verovanju istoričara, Tasos su naselili meštani ostrva Paros koji su imali brojnu flotu brodova, razvijenu trgovinu i važan uticaj u kulturi tog doba.
Ostrvo nosi ime po Tasosu, unuku Agenora, kralja Fenikije, koga je u potrazi za kraljevom ćerkom Evropom, put naveo na ostrvo. Zadivljen prisrodnom lepotom odlučio je da tu i ostane. Često se vidi crtež bika (prerušeni vrhovni bog Zevs) koji na svojim leđima krade Evropu da bi je odveo na ostrvo Krit u pećinu Diktean.
Ostrvo je vrlo bogato arheološkim iskopinama i građevinama. Najpoznatiji lokaliteti su amfiteatar na brdu iznad Limenasa u kome se mogu videti i ostaci agore (pijace) i Aliki, arheološki kompleks u kome se nalaze ostaci posejdonovog a zatim i rimskog hrama srušenog u razornom zemljotresu.

Arheološko nalazište Aliki

U plićaku manje Aliki uvale su položeni obrušeni stuboli i gromade mermernih blokova, kao i tragovi doka na kojoj su bili usidreni antički brodovi. Zanimljivo je da su mornari urezivali u kamen imena svojih prijatelja koji su odlazili u duge plovidbe i na taj način ispoljavali svoju emotivnu vezanost među sobom. Ovi prvi tragovi homoseksualnosti u istoriji se tumače teškim životom mornara po nemirnom i ćudljivom moru i čestim obostranim spašavanjima od sigurne smrti, što je za posledicu imalo međusobno zbližavanje i uzajamnu orijentisanost. Na samo pedesetak metara dalje se nalaze zidine vizantijske bazilike podignute na temeljima rimskog svetilišta.
Na rtu koji deli Aliki na manju i veću uvalu se nalazi nekadašnji majdan u kome su tokom rimske

Majdan u kome se u Rimsko doba vadio mermer

imperije vadili mermer. Viševekovna eksploatacija je dovela do toga de je majdam poravnat sa nivoom mora. Blokovi mermera su utovarani na rimske brodove i odvoženi do Rima i ostalih gradova u kome su korišćeni u izgradnji hramova i kupatila.

Tokom turske okupacije meštani su pružali sporadičan otpor koji nije zaustavio silnu otomansku imperiju u svom pohodu. Zanimljivo je da u selu Agia Paraskevi još uvek postoji kamena kuća bez ulaznih vrata, pa se u nju ulazilo merdevinama kroz prozor na spratu kada je turska vojska išla u pljačku. Zanimljivost vezana za oblast Trakije koja je nastala raspadom Otomanske imperije i potonjim Balkanskim ratovima je predanje o nastanku današnjeg izgleda grčke zastave. Naime, u doba teških borbi grčkog življa za teritorije tadašnje Turske na koje su polagali pravo jer su naseljene pretežno grčkim stanovništvom, nizali su se porazi sa velikim brojem žrtava jedan za drugim. U odsudnoj bitci koja je trebala da predstavlja konačnu pobedu ili gubitak i preostalog stanovništva, jedan pravoslavni sveštenik koji je uzeo učešće u borbama, očajan nad sudbinom svog naroda kidao je u trake svoju svetloplavu mantiju i belu košulju i vezivao ih naizmenično na dugi štap praveći zastavu. U toku borbe zastava se vijorila sa jednog na drugi kraj ratnog poprišta dajući grčkim borcima veliku moralnu podršku. U jednom trenutku, ratna sreća je stala na strani Grka i na prosto čudnovat način donela pobedu nad Turcima. Od tada je zastava sa plavobelim trakama postala zvanična zastava ujedinjene grčke države a beli krst je naknadno dodan u gornjem levom uglu kao simbol hrišćanstva jer je vera bila presudna u ostvarivanju pobede. Nisu svi grci imali sreću da svoju dedovinu priključe matici, jer su grci koji su živeli dublje u turskoj teritoriji, kao što je Kapadokija, proterani sa vekovnih ognjišta naselivši obalu Svetog Đorđa, deo Halkidikija i okolinu Soluna, pridodavši imenu novooformljenih naselja prefiks Neo ili Nea, što znači Novi ili Nova.

Susedno poluostrvo Halkidiki, tačnije njen treći prst Atos je po predanju izabran od Marije, majke Isusa Hrista, da bude centar širenja hrišćanstva, što je dovelo do izgradnje brojnih manastira pod okriljem Pravoslavne crkve a čitav kompleks je autonoman.

Ova digresija je napravljena zbog sela Kastro u sredisštu Tasosa. Naime, iako su se širenjem hrišćanstva ukidli paganski običaji, sve do kasnih 60-tih godina prošlog veka su meštani godinu dana nakon sahrane svojih bližnjih krišom otkopavali ostatke, kuvali ih u crvenom vinu i pakovali u kutije koje su čuvali u svojim kućama. Sveštenici su zbog velikog otpora paganski nastrojenih seljana dugo tolerisali ovaj bizarni običaj ali se od sedamdesetih godina prošlog veka potpuno pristupilo hrišćanskoj tradiciji.

Osim vađenja mermera, na ostrvu se eksploatisala ruda cinka i zlata. U Limenariji se danas nalazi proizvodnja nakita koji je izložen u stalnoj prodajnoj postavci firme Iris. Do prve polovine 60-tih godina, pravo na vađenje rude je imala nemačka firma Krup čija se upravna zgrada Palatiki nalazi na brdašcu iznad luke, postavši prepoznatljiv simbol gradića.

Električna energija je na ostrvo došla  tek sredinom šezdesetih godina, na radost stanovnika ali i proizvođača maslinovog ulja koji su sa vodom pokretanih mlinskih kamenova i teških presa za olakšanjem prešli na savremeni način proizvodnje. Jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja na ostrvu koji je nasledio porodičnu tradiciju je sačuvao nekadašnje staro postrojenje koje posećuju grupe turista i upoznaju se sa procesom prizvodnje i uzgojem maslina.

Tasos ukratko

Najsevernije grčko ostrvo i našim turistima najomiljenije je Tasos. Privrženost ostrvu nije samo posledica činjenice da nam je najbliže, već prevashodno zato što se priroda pobrinula da na 40km obale smesti isto toliko uglavnom neuređenih plaža. Ima ih svake vrste: peščanih, šljunkovitih i stenovitih, za svačiji ukus. Većina njih je sa šumovitim zaleđem i lakim pristupom sa glavnog puta koji prati obalu ostrva. Da bi bili u prilici da obiđete makar najpopularnije plaže, neophodno je da ste motorizovani sopstvenim vozilom, rentiranim autom / skuterom ili da se oslonite na redovan ali nedovoljno čest autobuski prevoz koji sa dve linije saobraća u dva smera: s’ desna na levo i obratno.

Osim lepih plaža, atrakcija ostrva su oblasti bogate šumom izuzev zapadnog dela ostrva, prema Atosu. Zahvaljujući borovoj šumi, na Tasosu se proizvodi odličan med koji je ponos meštana. Pčelari su se okupili oko udruženja koje im ostvaruje zaslužen plasman a kupcu garantuje postojan kvalitet. Teglice sa medom se mogu kupiti u gotovo svakoj radnji osim onih koje prodaju krpice.

Najposećenija letovališta su Limenas, odnosno grad Tasos, koji je luka i administrativni centar ostva, Limenarija i Potos. Manji turistički centri su Skala Rahoni, Skala Prinos, Skala Potamia i Golden Beach. Reč skala znači da se radi priobalnoj „ekspozituri“ sela koje se nalazi koji kilometar u zaleđu.

Dva naselja koja mame pažnju su pre svega etno selo Agia Paraskevi koja se nalazi u brdu iznad Golden Beach-a, na južnoj strani ostrva i Teologos, selo nedaleko od Potosa.

Manastir Arhangela Mihaila se nalazi na litici nad morem, na jugozapadnoj obali. Novoizgrađeni manastir sa prepoznatljivim vizantijskim kupolama sprema se da udomi kaluđerice koje sada služe u starim odajama.

Svako od navedenih mesta i većina plaža zaslužuju poseban osvrt kako bi čitalac koji nikada nije posetio ovo lepo ostrvo mogao da stekne pravu predstavu o Tasosu.