Plaže na Tasosu

Najpoznatije plaže su kilometrima duga Golden Beach sa dugim plićakom i konstantnim talasima na radost dece i neplivača, Makriamos plaža koja je ugostila najveće bungalov naselje na ostrvu, Mermerna plaža sa svetlobelim šljnkom koje se sjaji na suncu, Paradise Beach, Aliki plaža sa svim nijansama zelenog i plavog mora, Potos, duga peščano-šljunkovita plaža, Livadi, Astris, vrlo popularna Tripiti plaža, Glifoneri i mnoge druge.

Golden Beach

Na ovim plažama ćete uz naručeno piće imati čitav dan na raspolaganju ležaljku i suncobran. Ako želite da prostrete peškir ispod sopstvenog suncobrana, niko vas neće ometati u tome. Cene pića su od 3-6 evra. Plažom krstare prodavci krofni, voća i kuvanog kukuruza, ali i afro-trgovci koji pokušavaju da vam prodaju svakakvu robu. Prilično su nametljivi i teško odustaju od ubeđivanja da je to što vam prodaju upravo ono što vam odavno treba.

Metalia Beach

Ako imate nameru da istražujete plaže, napravite plan i neki uži izbor plaža, imajući u vidu vaše lične afinitete i spoznaju da su dve plaže dnevno više nego dovoljne za pravo upoznavanje. U suprotnom ćete jurcati sa jedne na drugu, bez šanse da osetite njihove draži, kako bi ste ispunili preambiciozno osmišljen plan. 

Livadi Beach

Tasos je destinacija koja pogoduje parovima, porodicama sa decom i starijim turistima. Mlađe društvo koje traži lude noćne provode će biti zatečeno nedostatkom istih, iako postoji diskoteka na otvorenom na izlazu il Limenarije prema Potosu a u zadnjih nekoliko godina se na plaži Psili Amos zahvaljujući aktuelnom baru stvara party atmosfera poput one u Kavosu na Krfu, Laganasu na Zakintosu ili Malja na Kritu. Turistički poslenici na Tasosu ipak nerado otvaraju prostor mladim neformalnim i porocima sklonim gostima.

Aliki Beach

Saobraćaj na ostrvu

Do ostrva se može doći trajektom i to kraćim putem, od luke Keramoti do Limenasa i dužim od luke iz Kavale do Prinosa. Kraća verzija traje oko 40 minuta i praćena je razigranim jatom galebova koji u letu iz ispruženih ruku putnika uzimaju grickalice. Negde na pola puta, kod nenaseljenog ostrva se susreću oba trajekta, svaki sa svojim jatom. Prilaz luci Limenas je praćen prizorima gustih zelenih šuma i veličanstvenim amfiteatrom na uzvišenju iznad grada.

Oko ostrva se proteže asfaltni put koji povezuje sva priobalna naselja i nekoliko sela u dubini ostrva. Aerodrom na ostrvu ne postoji jer je bilo nemoguće proseći planinu Ipsarion kako bi se izgradila dovoljno dugačka pista. Iz tog razloga je aerodrom podignut u blizini luke Keramoti.
Zbog zgodnog geostrateškog položaja, Nato je imao interes da na vrhu planine izgradi osmatračku bazu ali su se meštani pobunili i kroz dugi i uporni otpor izvojevali pobedu. Nato baza se nalazi na susednom ostrvu Limnos čije se konture po lepom vremenu mogu videti sa južne obale Tasosa. Nešto bliže ostrvo je na jugozapadu, prema turskoj obali i zove se Samotraki. Oko ostrva Tasos ima nekoliko manjih nenaseljenih ostrva-satelita. Jedno od njih je privatno i na njemu je izgrađena kuća u kojoj povremeno dolazi da boravi vlanik ostrva, uživajući u potpunom odsustvu civilizacijskih tekovina. Govorilo se da je kao bogati neženja tražio životnu saputnicu koja bi nasledila svu njegovu imovinu, pod uslovom da pristane da živi sa njim na tom ostrvu, ali znajući da je čeka naporan rad u domaćinstvu koje nema ni struju ni vodu, ni jedna kandidatkinja nije pokazala interesovanje.

Autobuski prevoz na ostrvu je dobro organizovan. Uz sporadična odstupanja, red vožnje se poštuje, autobusi su klimatizovani i relativno čisti. Vozači su tolerantni na unošenje naduvanih dušeka i sklopljenih suncobraba. Na svakoj stanici se nalazi red vožnje, ali treba imati u vidu da zadnji autobusi idu dosta pre zlaska Sunca, pa ne dozvolite da vas magija zalaska pretvori u auto-stopera ili pešaka. Cena karte zavisi od dužine vožnje a najskuplja karta košta oko 4 evra. Interesantno je da je autobuski prevoz organizovan u dva smera tako da bez obzira u kom delu kružnog puta se nalazite, uvek možete da izaberete najbližu putanju do željenog mesta.

Najomiljeniji način prevoza na ostrvu je rentiranje skutera, jer su cene pristupačne a putevi nemaju velike uspone, pa ih gotovo svaki skuter može savladati. Najpolularniji su kvadovi koji mogu da vas dovedu i do najnepristupačnijih plaža na ostrvu. Ako se desi kvar na skuteru, jednostavno mobilnim telefonom pozovite agenciju od koje ste rentirali da dođe po vas. Na ostrvu je bezbednost od kriminala vrlo visoka, meštani kažu da ne pamte da je dolazilo do nekih težih prestupa, a krađe vozila i skutera nema.
Putevi su dovoljno široki i bez rupa. Treba samo paziti na krivine i ograničenja brzine.

Tasos je 80-godina zahvatio veliki šumski požar koji je desetkovao šume na južnoj strani ostrva od čijih se posledica priroda još oporavlja, pa se strogo zabranjuje bacanje pikavaca kroz prozor vozila ili sa skutera. Na severnoj strana ostrva koja je orijentisana ka kontinentalnom delu Grčke put prolazi kroz tunel od gustih krošnji pa je taj deo puta vrlo prijatan za putovanje.

Sa obala većih letovališta saobraćaju brodići koji u formi izleta prevoze turiste do skrivenih plaža gde se usidruju na nekoliko sati. Na ovavim turama obavezo poneti vodu i suncobran jer su takve plaže najčešće puste i neorganizovane, ali zato prelepe.

Istorija ostrva

Po verovanju istoričara, Tasos su naselili meštani ostrva Paros koji su imali brojnu flotu brodova, razvijenu trgovinu i važan uticaj u kulturi tog doba.
Ostrvo nosi ime po Tasosu, unuku Agenora, kralja Fenikije, koga je u potrazi za kraljevom ćerkom Evropom, put naveo na ostrvo. Zadivljen prisrodnom lepotom odlučio je da tu i ostane. Često se vidi crtež bika (prerušeni vrhovni bog Zevs) koji na svojim leđima krade Evropu da bi je odveo na ostrvo Krit u pećinu Diktean.
Ostrvo je vrlo bogato arheološkim iskopinama i građevinama. Najpoznatiji lokaliteti su amfiteatar na brdu iznad Limenasa u kome se mogu videti i ostaci agore (pijace) i Aliki, arheološki kompleks u kome se nalaze ostaci posejdonovog a zatim i rimskog hrama srušenog u razornom zemljotresu.

Arheološko nalazište Aliki

U plićaku manje Aliki uvale su položeni obrušeni stuboli i gromade mermernih blokova, kao i tragovi doka na kojoj su bili usidreni antički brodovi. Zanimljivo je da su mornari urezivali u kamen imena svojih prijatelja koji su odlazili u duge plovidbe i na taj način ispoljavali svoju emotivnu vezanost među sobom. Ovi prvi tragovi homoseksualnosti u istoriji se tumače teškim životom mornara po nemirnom i ćudljivom moru i čestim obostranim spašavanjima od sigurne smrti, što je za posledicu imalo međusobno zbližavanje i uzajamnu orijentisanost. Na samo pedesetak metara dalje se nalaze zidine vizantijske bazilike podignute na temeljima rimskog svetilišta.
Na rtu koji deli Aliki na manju i veću uvalu se nalazi nekadašnji majdan u kome su tokom rimske

Majdan u kome se u Rimsko doba vadio mermer

imperije vadili mermer. Viševekovna eksploatacija je dovela do toga de je majdam poravnat sa nivoom mora. Blokovi mermera su utovarani na rimske brodove i odvoženi do Rima i ostalih gradova u kome su korišćeni u izgradnji hramova i kupatila.

Tokom turske okupacije meštani su pružali sporadičan otpor koji nije zaustavio silnu otomansku imperiju u svom pohodu. Zanimljivo je da u selu Agia Paraskevi još uvek postoji kamena kuća bez ulaznih vrata, pa se u nju ulazilo merdevinama kroz prozor na spratu kada je turska vojska išla u pljačku. Zanimljivost vezana za oblast Trakije koja je nastala raspadom Otomanske imperije i potonjim Balkanskim ratovima je predanje o nastanku današnjeg izgleda grčke zastave. Naime, u doba teških borbi grčkog življa za teritorije tadašnje Turske na koje su polagali pravo jer su naseljene pretežno grčkim stanovništvom, nizali su se porazi sa velikim brojem žrtava jedan za drugim. U odsudnoj bitci koja je trebala da predstavlja konačnu pobedu ili gubitak i preostalog stanovništva, jedan pravoslavni sveštenik koji je uzeo učešće u borbama, očajan nad sudbinom svog naroda kidao je u trake svoju svetloplavu mantiju i belu košulju i vezivao ih naizmenično na dugi štap praveći zastavu. U toku borbe zastava se vijorila sa jednog na drugi kraj ratnog poprišta dajući grčkim borcima veliku moralnu podršku. U jednom trenutku, ratna sreća je stala na strani Grka i na prosto čudnovat način donela pobedu nad Turcima. Od tada je zastava sa plavobelim trakama postala zvanična zastava ujedinjene grčke države a beli krst je naknadno dodan u gornjem levom uglu kao simbol hrišćanstva jer je vera bila presudna u ostvarivanju pobede. Nisu svi grci imali sreću da svoju dedovinu priključe matici, jer su grci koji su živeli dublje u turskoj teritoriji, kao što je Kapadokija, proterani sa vekovnih ognjišta naselivši obalu Svetog Đorđa, deo Halkidikija i okolinu Soluna, pridodavši imenu novooformljenih naselja prefiks Neo ili Nea, što znači Novi ili Nova.

Susedno poluostrvo Halkidiki, tačnije njen treći prst Atos je po predanju izabran od Marije, majke Isusa Hrista, da bude centar širenja hrišćanstva, što je dovelo do izgradnje brojnih manastira pod okriljem Pravoslavne crkve a čitav kompleks je autonoman.

Ova digresija je napravljena zbog sela Kastro u sredisštu Tasosa. Naime, iako su se širenjem hrišćanstva ukidli paganski običaji, sve do kasnih 60-tih godina prošlog veka su meštani godinu dana nakon sahrane svojih bližnjih krišom otkopavali ostatke, kuvali ih u crvenom vinu i pakovali u kutije koje su čuvali u svojim kućama. Sveštenici su zbog velikog otpora paganski nastrojenih seljana dugo tolerisali ovaj bizarni običaj ali se od sedamdesetih godina prošlog veka potpuno pristupilo hrišćanskoj tradiciji.

Osim vađenja mermera, na ostrvu se eksploatisala ruda cinka i zlata. U Limenariji se danas nalazi proizvodnja nakita koji je izložen u stalnoj prodajnoj postavci firme Iris. Do prve polovine 60-tih godina, pravo na vađenje rude je imala nemačka firma Krup čija se upravna zgrada Palatiki nalazi na brdašcu iznad luke, postavši prepoznatljiv simbol gradića.

Električna energija je na ostrvo došla  tek sredinom šezdesetih godina, na radost stanovnika ali i proizvođača maslinovog ulja koji su sa vodom pokretanih mlinskih kamenova i teških presa za olakšanjem prešli na savremeni način proizvodnje. Jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja na ostrvu koji je nasledio porodičnu tradiciju je sačuvao nekadašnje staro postrojenje koje posećuju grupe turista i upoznaju se sa procesom prizvodnje i uzgojem maslina.

Tasos ukratko

Najsevernije grčko ostrvo i našim turistima najomiljenije je Tasos. Privrženost ostrvu nije samo posledica činjenice da nam je najbliže, već prevashodno zato što se priroda pobrinula da na 40km obale smesti isto toliko uglavnom neuređenih plaža. Ima ih svake vrste: peščanih, šljunkovitih i stenovitih, za svačiji ukus. Većina njih je sa šumovitim zaleđem i lakim pristupom sa glavnog puta koji prati obalu ostrva. Da bi bili u prilici da obiđete makar najpopularnije plaže, neophodno je da ste motorizovani sopstvenim vozilom, rentiranim autom / skuterom ili da se oslonite na redovan ali nedovoljno čest autobuski prevoz koji sa dve linije saobraća u dva smera: s’ desna na levo i obratno.

Osim lepih plaža, atrakcija ostrva su oblasti bogate šumom izuzev zapadnog dela ostrva, prema Atosu. Zahvaljujući borovoj šumi, na Tasosu se proizvodi odličan med koji je ponos meštana. Pčelari su se okupili oko udruženja koje im ostvaruje zaslužen plasman a kupcu garantuje postojan kvalitet. Teglice sa medom se mogu kupiti u gotovo svakoj radnji osim onih koje prodaju krpice.

Najposećenija letovališta su Limenas, odnosno grad Tasos, koji je luka i administrativni centar ostva, Limenarija i Potos. Manji turistički centri su Skala Rahoni, Skala Prinos, Skala Potamia i Golden Beach. Reč skala znači da se radi priobalnoj „ekspozituri“ sela koje se nalazi koji kilometar u zaleđu.

Dva naselja koja mame pažnju su pre svega etno selo Agia Paraskevi koja se nalazi u brdu iznad Golden Beach-a, na južnoj strani ostrva i Teologos, selo nedaleko od Potosa.

Manastir Arhangela Mihaila se nalazi na litici nad morem, na jugozapadnoj obali. Novoizgrađeni manastir sa prepoznatljivim vizantijskim kupolama sprema se da udomi kaluđerice koje sada služe u starim odajama.

Svako od navedenih mesta i većina plaža zaslužuju poseban osvrt kako bi čitalac koji nikada nije posetio ovo lepo ostrvo mogao da stekne pravu predstavu o Tasosu.

Festos

Ako ste pomislili da na istočnom delu Kritu nema trećeg začina u trojstvu plaže-manastiri-antičke iskopine, prevarili ste se. Na lokalitetu Festos je dlično očuvano arheološko nalazište iz bronzanog doba. Mogu se videti temelja 16 građevina i ostaci bedema izgrađeni tokom minojske cvilizacije.

Festos iskopine

Festos iskopine

Na novčićima koji su tu pronađeni vidi se Evropa kako sedi na leđima bika i lik Zevsa. Starost lokaliteta je procenjena od 6000 god. do 100 godina pre nove ere. Posetu oom lokalitetu treba planirati u rano jutro ili kasno popodne zbog visokih dnevnih temperatura. Cena ulaznice je 4 evra. Ako idete individualno, dobro je poneti neki štampani vodič kako bi bolje razumeli značenja pojedinih iskopina. Više informacija o ovom lokalitetu možete naći ovde: http://www.interkriti.org/crete/iraklion/phaistos.html

Plan Festosa

Klanac Samaria

Osim mnogih pećina u istočnom delu Krita je i drugi po veličini klanac u Evropi - Samaria.

Klanac je dug 13km, a ima visinski pad od 1.250m/nv pa do nivoa mora gde se i završava u jednom primorskom selu. Prosečna duvina klanca je 300m a najdublji deo klanca je visine 500m pri čemu je razmak između dve sučeljene litice samo 3m. Jednodnevnim izletom u organizaciji lokalnih agencija iskusićete suočavanje sa svojim mogućnostima i lepotom prirode.

Puno zelenila

Kri kri koze

Klisura

U sred klisure se nalazi napuštena crkva Samaria po kojoj je klanac dobio ime. U ovom nacionalnom parku se mogu sresti Kri kri koze koje se gaje još samo na Kritu. Uz put ćete naići na nekoliko studenaca da napunite svoje flaše i osvežite se pred nastavak pešačenja koje sa pauzama traje oko 8 sati.

Manastiri i crkve u istočnom delu Krita

Osim plaža istočni deo ostrva je prebogat manastirima, crkvama

Manastiri na Kritu se građeni kao utvrđenja jer nisu bila samo mesta za molitve nego i za zaštitu okolnih žitelja. Krićani su vrlo religiozni a crkva je oduvek imala zaštitničku ulogu pa i u najtežim vremenima turske okupacije. Poznat kao borbeni i slobodarski narod, veliki broj stanovništa je dao svoj život tokom borbe za slobodu ne samo turaka nego i u novijoj istoriji, protiv nemaca. Nemački oficiri su bili zaprepašteni kada su se suočili sa oružanom pobunom muškaraca ali i žena i sveštenika.

Moni Arkadi manastir

Manastir Moni Arkadi je pored svoje neobične renesansne arhitekture u kojoj je podignut postao i simbol otpora. Podignuta je kao katolička crkva za vreme mletačke dominacije i u njoj je cvetala pismenost i umetnost. Tokom Otomanske imperije turci su dugo lomili otpor stanovništva ali ga nisu nikada do kraja slomili. U ovoj crkvi su našli utočište preživeli iz prethodne dugo vođene i krvave borbe. Kada su videli da im nema spasa 639 žena i dece je zajedno sa 325 muškaraca odlučilo da digne i vazduh sebe barutanu i arsenal oružja koji je bio u crkvi. Na taj dan, 7. novembar dolaze krićani iz svih krajeva ostrva da daju pomen palim žrtvama.

Melidoni pećina

Drugi sličan događaj se desio u Melidoni pećini koja se nalazi blizu Retimna. Pokret otpora je sa meštanima okolnih sela krenuo u pećinu da se zaštiti od turske vojske. Husein paša im je dao rok za predaju ali su oni odbili. Kada je krenuo sa vojskom na pećinu 24 njegova vojnika su poginula. U besu je odlučio da zapali ulaz u pećinu pa su se svih 370 ljudi ugušili. Danas je u pećini spomenik palim žrtvama.

Krit je u osnovi siromašno ostrvo i meštani su od uvek za svaku blagodet koja se inače podrazumeva umeli da snose veliko odricanje. Kad ih čovek pogleda onako tamnopute u crnim košuljama izgleda kao da prkose nemaštini, vrelini, životu... Žene često poslom silaze u grad iz svojih sela odeveni u slikovite narodne nošnje a muškarci mnogo podsećaju na crnogorce iz pasivnih krajeva. Nije retkost da se gore u selu ponekad i zapuca. Vole da šenluče.

Sveta Sofija

Da crkve na Kritu mogu da se nađu na nemogućim mestima potvrđuje i Sveta Sofija koja se nalazi u pećini na 400 metara nadmorske visine. Otići do nje i zapaliti sveću je več samo po sebi čin posvećenja.

Istočni deo Krita

Bilo da ste smešteni u drugom gradu po veličini - Hanji odnosno manjim naseljima zapadno od grada kao što su Agia Marina ili Platanjas ili u manjem Retimnu ili susednim letovalištima Platanes, Panormo ili Bali, bićete u prilici da posetite najlepše plaže ovog dela ostrva.

Od Balos lagune na samom severoistoku, Falasarne, Sfinarija pa do fantastične karipske lagune Elafonisi sa rozikastim peskom i kristalno bistrim morem na krajnjem jugoistoku promiču neverovatni prizori koji dugo ostaju u pamćenju.

Balos laguna

Sfinari

Elafonisi

Falasarna

Kada se krene južnom obalom ostrva koje zapljuskuje Libijsko more ređaju se brojne uvale sa šljunkovitim i peščanim plažama od kojih je peščana Frangokastelo povlašćena jer ima i svoju tvrđavu, da bi se pri kraju otplovljavanja ostrvom oko zadržalo na Preveli plaži koja deli mesto pod suncem sa rečicom koja se ovde uliva u more. Nešto dalje je čuvena Matala plaža sa pećinama u stenama. Nju su prvi koristili pripadnici hipi komune a danas je vrlo posećena. Dalje je već zamišljena granica sa zapadnim delom ostrva.

Frangokastelo

Preveli

Matala

Krit - najveće grčko ostrvo

Krit je suviše veliko ostrvo da bi se u jednom naletu moglo istražiti. Nekako su se izdvojile dve celine: istočni deo ostrva sa Hanjom i Retimnom (i manjim letovalištima uz njih) i zapadni deo sa Herklionom, Hersonisosom i Agios Nikolaosom.

Hanja

Retimno

Koji god deo ostrva da odlučite da otkrivate bićete u stalnom kretanju jer Krit ne oprašta statičnost. Bilo da koristite bogat program izleta, unajmite auto ili koristite autobuski prevoz, verovatno da će standardnih 10 dana letovanja biti malo da se posete sve interesantne lokacije. Gde god da ste na Kritu obavezno probajte maslinovo ulje koje je sasvim posebnog ukusa i kvaliteta. Najkvalitetnije masline rađaju upravo na ovom ostrvu. Najstarija rađajuća maslina je istočno od Hanje, u mestu Ano Vuves čija je starost procenjena na oko 3000 godina. U prečniku ima 4,6m. Krićanska kuhinja je srodna grčkoj ali ima dosta uticaja orijenta i obližnje afrike. Dosta je začinjena a poseban specijalit je kokoreci - iznutrice koza i ovaca kojim se pune creva i prže na žaru.

Najstarija maslina

Додајте натпис

Kokoretsi

Faliraki

Ako tražite provod do rane zore, Faliraki Vas zove. Poput sličnih mesta u Grčkoj, kao što su Kavos na Krfu ili Laganas na Zakintosu, i u Falirakiju je sve podređeno mlađim turistima koji će zabavu garantovano naći u velikom broju klubova i diskoteka. Najbrojniji su mladi iz Italije, Engleske i Nemačke, mada u zadnje vreme ima i Rusa. Do grada Rodosa ima oko 12km pa je ovo mesto lako dostupno i mladima koji su smešteni u glavnom gradu ostrva.

Ljubitelji akva parkova imaju priliku da uživaju u najvećem akva parku u Evropi koji se nalazi između Kalitee i Falirakija. Tu se nalazi nekoliko vrlo zahtevnih tobogana, veštačkih talasa, lenjih reka i više tematskih bazena. U okviru akva parka je parking, ormarići za garderobu, restorani brze hrane i kafići. Detaljnije informacije možete pogledati ovde: http://www.water-park.gr/home.html

Faliraki - plaža

Faliraki - Akva park

Faliraki - večernji provod

Rodos - grad

Jedno od ostrva na samom vrhu liste želja kada se pomisli na letovanje je svakako ostrvo Rodos, tačnije njegov istoimeni glavni grad. Sa Santorinijem, Kritom i Mikonosom ispred ili iza sebe na listi želja, ovaj grad – tvrđava izaziva čežnju za avanturističkim i  istraživačkim pristupom srednjevekovnog načina života vitezova reda Svetog Jovana. Ulaskom u utvrđeno jezgro grada koje nije samo istorijski spomenik nego i mesto svakodnevnog života i rada brojnih meštana grada, vidimo da Stari grad živi u skladu sa prepoznatljivom scenografijom srednjeg veka. Duga i kaldrmisana Ulica vitezova je puna nekadašnjih svratišta (preteča današnjih hotela) koje su izgradili vitezovi Engleske, Francuske, Nemačke, Italije i Portugalije. Na ulazu svakog od njih stoji tabla ispisana na jeziku one zemlje čiji su vitezovi boravili u njoj. Palata Velikih Majstora je posetiocima otvorila tek mali deo odaja sa izloženim predmetima iz njihovog svakodnevnog života.

Zidine 5km duge i 12m široke nisu uspele da spreče pad utvrđenja posle 6 meseci neprekidne opsade. Treba znati da je obala Turske na samo 14km od Rodosa. Vitezovi su bezuspešno pokušali da pregovaraju sa Sulejmanom Veličanstvenim ali su na kraju otišli u Kraljevinu Siciliju a potom i na Maltu.

Srednevekovna tvrđava

Ulaz u Stari grad

Ulica vitezova

Istorija vitezova na Rodosu počinje 1310.god. kada su se sa Krita na koji su došli posle pada Jerusalima 1291.god., došli na ovo ostrvo. Po ugledu na tadašnja evropska utvrđenje izgradili su moćno utvrđenje sa visokim bedemima i šancevima isprepletanu uskim uličicama sa mnoštvom zanatskih radnji, konjušnica, kovačnica oružja i oruđa... Tokom 200 god. boravka, finansiran od zemalja zapadne Evrope, grad se višeznačno razvijao i nametnuo kao najisturenija hrišćanska pomorska sila sposobna da odgovori na brojne napade. Iz tog perioda je i luka Mandraki sa dva stuba na kojima su jelen i košuta. Danas u nju uplovljavaju jahte i kruzeri iz cele Evrope i Sveta.

Palata Velikih Majstora

Jedna od 158 odaja

Izloženi predmeti

Od pre tridesetak godina Stari grad je dobio status grada pod zaštitom Unesco-a i važi za najočuvanji „živi“ srednjevekovni grad u celoj Evropi.

Kada padne veče, Sokrates ulica i Hipokritov trg postaju poprište večernjeg provoda sa obiljem kafića, restorana i barova rame uz rame sa picerijama, palačinkarnicama i girosdžinicama. Mladi iz celog sveta se tiskaju u gužvi čekajuči da se oslobodi neko mesto u kafiću. Animatori ispred klubova vuku za rukav prolaznike i nude im dobar provod uz večeru i piće ali su cene vrlo visoke. Kupanje na Eli plaži nije samo plivanje i sunčanje na peščanoj plaži. Činjenica da ovaj uski špic ostrva zapljuskuju talasi vetrovitog, toplog i svetloplavog Egejskog mora sa leve i tamnog, hladnijeg ali plićeg i mirnijeg Sredozemnog mora sa desne strane čini da preplivavanje iz jednog u drugo more na samom špicu to možete učiniti u pet zaveslaja. I ovo je jedan od retkih i egzotičnih začina kojim je Rodos začinjen i samim tim jedinstven. Ako ste došli u grad Rodos, učinite nešto što čine svi koji bi da se makar još jednom vrate na ovo ostrvo. Kupite kišobran u ulici Galias. Eto, ljudi veruju da kupovinom kišobrana na ostrvu sa najviše sunčanih dana u Evropi stiču uslov da ga ponovo posete u godinama koje dolaze. Kako god, to bi mogao biti dobar poklon-suvenir.

Eli plaža: Egej levo, Sredozemlje desno

Sokrates ulica

Hipokritov trg