Plaže na Kefaloniji

Ostrvo je vrlo razuđeno i u značajnoj meri pošumljeno uprkos vatrenim stihijama koje skoro svako leto uzimaju svoj danak.

Po mnogima najlepša plaža Keflonije je Mirto (Myrtos) usečena u klif do koje vodi cik-cak put dužine 2km. Put je neprohodan za autobuse pa se do plaže može doći automobilom. Na vrhu litice se nalazi vidikovac sa koga se mogu napraviti lepe fotografije inače ove najslikanije plaže u Grčkoj.
Plaža je od šljunkovitih belih oblutaka različite granulacije. Zbog beline podloge boja vode je mlečno plava a vrlo česti talasi na ovoj plaži koji nastaju od direktnog vetra sa pučine prave prave ogromni penušavi pojas celom obalom. Zbog beline podloge i zida litice, sunčeva toplota se reflektuje pa su i suncobrani slaba zaštita.

Mirtos sa vidikovca

Beli šljunak

Talasi

Ulaz u dubinu je dosta brz pa je zbog jakih struja koje vladaju več na par stotina metara od obale važan oprez i kod boljih plivača. Na levom kraju plaže se nalazi manja pećina koja zaokuplja pažnju ljubitelja prirode.

Na plaži ima parking za vozila, par taverni i snek bar sa ležaljkama i suncobranima čiji je najam 7€, spasilačka služba, telefonska govornica, tuševi i wc. Zadnje dve godine se u oblasti iznad plaže ubrzano grade privatne kuće koje će se verovatno izdavati u najam. Kada su talasi veliki na osmatračkoj kuli se postavlja crvena zastavica koja obaveštava da je plivanje zabranjeno.

Sledeća plaža koja zavređuje da se poseti i uživa u njoj je Petani na severnom delu poluostrva Paliki. Do plaže ne saobraća autobuska linija pa je jedini način, sem čamcem sa mora, da se dođe automobilom vrlo krivudavim putem koji se u donjem delu završava oštrim serpentinama. Plaža sa krupnozrnastim peskom i belim oblucima šljunka se nalazi u širokom zalivu. U plićaku, u zoni gde voda dopire do ramena, sačekaće vas jato ribica koje iz znatiželje grickaju stopala i noge. Konfiguracija zaleđa izgleda tako kao da se nekadašnja litica obrušila na plažu. Vetar je čest pa veći talasi povlače sitan šljunak i pesak u plićak ostavljajući krupnije bele oblutke u priobalnom delu što može da bude naporno za stopala. Iz tog razloga se preporučuju neke plastične patike. Na plaži je nekoliko taverni i barova gde se može nešto na brzinu prezalogajiti. Tu su ležaljke i suncobrani za čiji najam treba odvojiti 6€. Zbog kvaliteta plaže, zadnjih godina je povećana poseta ovoj plaži do te mere da često nema dovoljno mesta na parkingu.

Petani

Šljunkovita plaža

Antisamos

Jedna plaža izaziva posebno interesovanje zbog toga što je na njoj sniman film Mandolina kapetana Korelija sa Nikolas Kekdžom i Penelopom Kruz. Radi se o plaži Antisamos smeštenoj dublje u zalivu do mesta Samos. Brdovito zaleđe je puno zelenila mediteranskog bilja mada na samoj plaži nma prirodnog hlada. Zahvaljujući potrebama snimanja filma, prilazni put je mnogo lakši a parkiranje je moguće i u gornjoj zoni puta ako je omanji parking popunjen. Plaža je od krupnog belog šljunka koji se sastaje sa kristalno čistim tirkiznim morem. Velikih talasa i jaokog vetra na ovoj plaži nema jer se nalazi na istočnoj strani ostrva i gleda na južne obronka susednog ostrva Itaka. Na plaži je par taverni sa ležaljkama i suncobranima čiji je najam 6€.

Još jedna plaža po mom mišljenju treba da bude na spisku mesta koje treba posetiti na kefaloniji a to je Plati Amos koja se nalazi na zapadnoj strani poluostrva Paliki, odnosno južnije od Petani plaže. Ona je potpuno divlja i do nje se dolazi spuštajući se niz 280 stepenika od kojih se nekoliko desetina metara pri samoj plaži ide po daščanoj platformi. Usečena je u liticu kao i Mirtos plaža pa videvši ogrnomne gromade stena koje su se sunovratile niz liticu pri čemi nikada ne znaš kada će ostrvo zadesiti novi zemljotres, bolje je postaviti svoju prostirku i suncobran na pristojnoj udaljenosti od zidova litice. Kako na plaži nema nikakvog sadržaja osim čiste i magične prirode, potrebno je sa sobom poneti sve što vam na plaži može zatrebati a to je rashlađeno piće, neki sendvič i najvažnije-nameru da se sledećih nekoliko sati predate čulnom uživanju.

Plati Amos sa svojih 280 stepenika

Šljunkovita plaža bez sadržaja

Ostale plaže na ostrvu nisu loše ali pored ovakvih bisera prirode koji su ovde navedeni se ne mogu porediti. Tu pre svih mislim na Ksi (Xi), Megali i Plati Jalos i Skalu. Samo dve plaže sa prirodnim hladom se nalaze na krajnjem severu ostrva. To su Embilisi i Foki koje se nalaze u bllizini Fiskarda. To su male uvalice sa šljunkovitom podlogom i kristalno čistom vodom. Ukoliko imate dovoljno vremena da obiđete i njih, moći ćete sebi da kažete da ste otkrili većinu čarobnih plaža ostrva. Kažem većinu a nikako sve jer do nekih lepih plaža kao što je Fteri na severu poluostrva Paliki može da se dođe samo čamcem.

Zanimljivosti na ostrvu

Svetionik Svetog Teodora

Svetionik Svetog Teodora je izgrađen 1829. godine u vreme prvog britanskog guvernera Ser Čarlsa Napiera. Osvetljava ulaz u Kutavos zaliv u koji se pruža desno od njega. Nedaleko od svetionika se nalazi spomenik poginulim Italijanima koji su posle izlaska Italije iz pakta sa nemcima dali svoje živote u masakru od strane nacista.

Mlinski točak u Katavotresu

Par stotina metara dalje je kamp Katavotres i stižemo do geološkog fenomena pri čemu vodena masa iz mora prolazi preko mlinskog točka (kojim su britanci 1835. godine iskoristili vodeni pogon za mlevenje kukuruza) i otiče kroz pukotine u zemlji odakle joj se gubi trag. Austrijski geomorfolog je 1963. godine u mesto poniranja sipao indikator sa intenzivnom bojom kako bi de videlo gde će se obojena voda pojaviti.

Melisani jezero 

Na opšte zaprepašćenje je indikator otkriven u Melisani pećinskom jezeru koji se potom iziva u jezero Karavomilos pored mesta Sami i na kraju završava u moru Sami zaliva. Dakle, od mesta poniranja voda se kreće rekama ponornicama ispod zaliva Kutavos i 15 km dalje i 2 nedelje kasnije izlazi u čudesno Melisani jezero. Ulaz u jezero košta 7 evra i za tu cenu imate i vožnju čamcem u trajanju od oko 10 minuta. Nekada se pećinski svod obrušio i sunčeva svetlost pravi neverovatne efekte prelaza iz jedne u drugu i bezbroj ostalih nijansi.
Par kilometara od jezera je i pećina Drogarati koja je otkrivena pre 300 godina kada je zemljotres otvorio ulaz u pećinu veličine oko 900 kvadratnih metara prepunu pećinskih ukrasa. Speleolozi su u skorije vreme iztraživali prolaze za koje se veruje da vode ka drugim dvoranama ali su istraživanaj prekinuta zbog nedostatka sredstava. Ova turistička atrakcija je 1963. godine otvorena za javnost.

Asos - pogled sa tvrđave

Na severu ostrva se nalazi slikovito poluostrvo za simpatičnim selom Asos iznad koga se na brdu nalazi venecijansko otvrđenje koje samo po sebi i nije neka atrakcija budući da je sva u ruševinama ali je pogled sa nje veličanstven. Do tvrđave vodi krivudavi zemljani put. Cela oblast oko Asosa obiluje četinarima, maslinjacina i livadskim cvećem pa je takav mirisni koktel prava čarolija. Iznad sela su terasaste površine pod vinogradima.

Nedaleko od Asosa je poznato šmekersko mesto Fiskardo sa slikovitim radnjicama, tavernama i popločanim ulicama. Po usidrenim jahtama i jedrilicama u luci je potpuno jasno da se ovo mesto visoko kotira među hedonistima.

Manastir Bogorodice

Zmije u manastiru

Spuštajući se prema jugu ostrva dolazimo do mesta Markopulo koje je zadnjih decenija mesto hodočašća pravoslavnih vernika. Radi se o manastiru Bogorodice smeštenom na brdovitom obronku planine Enos. Svake godine od 5-15 avgusta, za vreme praznovanja Velike Gospojine se pojave crne bezopasne zmije sa tamnim obeležjem na glavi u obliku krsta. Penju se uz zidove manastira i preko fresaka. Čim se praznik završi, zmije nestaju i ne pojavljuju se do sledeće godine. Postoji verovanje da su zmije vesnici zdravlja i dobrobiti jer se nisu pojavile u godinama nemačke okupacije i 1953. godine kada je pstrvo pogodio razorni zemljotres. Vernici posećuju manastir u periodu praznovanja i stavljaju zmije na obolela mesta kako bi ozdravili. Predanje govori da su 1705. godine pirati napali ostrvo. Čuvši tu vest monahinje su se predale molitvama da ih Bogorodica spase od odvođenja u ropstvo. Želje su im bile uslišene i kada su pirati upali u manastir videli su strašan prizor gde su se zmije razmilele po zidovima manastira i brže-bolje napustili ostrvo u velikom strahu.

Penjanje na vrh planine Enos nije lak ali je pogled sa njegovog vrha Megas Soros na 1.628 metara izna mora vrlo uzbudljiv. Na vrhu se nalazi televizijski toranj koji kvari opšti utisak ali ga treba ignorisati.

Vinarija Robola

Proizvodnja vina na ostrvu ima duboke korene i doseže do vremena kada su ostrvom vladali Mleci. Oni su na ostrvo doneli grožđe koje potiče iz sorte Šardone sa područja severne Italije. Danas se nekoliko porodica kroz kooperaciju  uspešno hvata u koštac sa održavanjem vinograda u oblasti Omala na visini od 410 metara nadmorske visine i proizvodnjom vina Robola. Pri poseti vinariji možete probati vino i kupiti za 8 evra po flaši koja je lepo upakovana u juteni omotač. Pogledajte sajt vinarije na: http://www.robola.gr/sitemap/Cooperative.html

Manastir Svetog Gerasima

Unutrašnjost manastira

Nedaleko od vinarije je manastir Svetog Gerasima koji je zaštitnik ostrva. U manastiru sa predivnim ikonostasom se čuvaju mošti ovog sveca koji se kao mladić plemićkog porekla zamonašio i 12 godina živeo u Svetoj zemlji, da bi se vratio na Zakintos i posle 5 godina osamio u pećini pored koje je kasnije podihnut manastir. Svake godine se pri liturgiji iznose mošti sveca za celivanje.
Ulaz u pećinu je preko strmo uspravljenih merdevina a na dnu te odaje se nalazi manji otvor koji vodi u još jednu, par kvadratnih metara malu odaju. Tu je Sveti Gerasim proveo 20 godina u molitvama.

Tvrđava Svetog Đorđa

Nešto južnije nailazimo na dobro očuvanu tvrđavu Svetog Đorđa čije zidni predstavljaju neme svedoke nemirnih vremena i napora raznih osvajača da zagospodare ostrvom. Tvrđava je otvorena za posetu od 10-15h.

Kipurion manastir

Na krajnjem zapadu poluostrva Paliki se nalazi manastir Kipurion izgrađen na platou sa čije terase se pruža frapantan pogled na nepreglednu movršinu plavetnila Jonskog mora. Moram da primetim da su crkvene vlasti vrlo dobro znale gde će graditi svoje manastire.

Kornjača u luci

Na kraju šetnje po ostrvu preporučujem luku u Argostoliju gde ćete uporedo a pristajanjem ribarskih čamaca možda imati priliku da vidite velike kornjače kako čekaju da im ribari bace neku ribicu. Naoružajte se strpljenjem i naravno foto aparatom.

Tragovi istorije na Kefaloniji

Postoje dve teorije o imenu koje ostrvo nosi. Po jednoj varijanti, reč kefalos na grčkom znači glava, glavni. U jednom dužem vremenskom periodu Kefalonija je bila administrativni centar šire oblasti pa je tako i imala epitet glavnog ostrva. 

Ostaci drevnog grada Sami

Kefalos i Lelaps

U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da je Tetrapolis, grupa od četiri gradova: Pali, Krani (današnji Argostoli), Proni i Sami, odakle se vladalo regijom bila na ostrvu gde i danas postoje ostaci zidina drevnog grada Sami koji se nalazi iznad današnjeg istoimenog grada.

Druga teorija u koju će rado poverovati većina meštana ostrva je da je u davna vremena na ostrvu živeo mitski kralj Kefalos koji je predak Odiseja.  

Ljudske naseobine na ostrvu po mišljenju mnogih arheologa dosežu do kamenog doba. Po nekim pronađenim ostacima iz rog perioda locirana je oblast oko Fiskarda kao najstarija naseljena lokacija. Uzgred, gradić Fiskardo nosi naziv po normanskom vojskovođi Robertu Giskardu koji je 1084. godine učestvovao u  I krstaškom ratu. On je umro u tom mestu koje se do tada zvalo Panormos.

Iskopine u Canati

34 vekoba stara ahajska grobnica u Mazarakati

Mnogi istoričari i arheolozi su pohodili Kefaloniju u veri da je ona zapravo postojbina Odiseja i nekako su verovali da bi na ostrvu negde mogao biti njegov grob. Kada su započela arheološka iskopavanja u mestu Canata u blizini Porosa, pronađena je jedna grobnica za koju se na prečac poverovalo da su verovanja bila ispravna, međutim detaljnijom analizom predmeta se došlo do podaka da je grob 200 godina stariji od vremena u kome je Odisej živeo (za vreme trojansko rata XII vek p.n.e.).

Arheološko nlazište na lokalitetu kod sela Mazarakata nedaleko od glavnog grada Argostolija je poznato po otkrivenim Ahajskim grobnicama uklesanim u kamenu koje su stare skoro 3500 godina. Veći deo predmeta pronađenih u ova dva lokaliteta je izloženo u arheološkom muzeju Argostolija. Muzej je otvoren od 9-16:00 sem ponedeljkom a cena ulaznice je 3 evra. Tu se mogu videti fragmenti zlatnog nakita, vrhovi koplja, mačevi, dvosekla sekira Labris iz minojskog perioda, rimski kovani novac i nekoliko lepo očuvanih vizantisjkih ikona. Pogledajte sajt muzeja: http://odysseus.culture.gr/h/1/eh155.jsp?obj_id=3287

Rimska dominacija je pogodila Kefaloniju uporedo kada i ostala ostrva Jonskog mora. Tada je drevni grad Sami potpuno razrušen. Tada kao i u potonjem vizantisjkom periodu ostrvo su napadali pirati pljačkajući svako veće naselje ili manastir. Nakon najezde normana i krstaša kada je došlo do velikih razaranja ostrvo podpada pod normanskom vlašću sve do kratke dominacije sicilijanskog kralja Đulijema. 1479. godine su turci zauzeli ostrvo ali već 1500. godine združene snage mletačke i španske mornarice proteruju Turke i gospodare ostrvom sledećih 300 godina kada Napoleon pohodi ostrvo. Njegovo prisustvo se slavi na ostrvu budući da zavodi bratstvo i jednakost paleći mletačku knjigu sa spiskom povlašćenih „Libre d’ Oro“ na trgu Argostolija. Združene snage Rusije, Engleske i Turske proteruju francusku vojsku i 1800. godine u Carigradu osnuju Jonsku državu. 1809. godine englezi okupiraju Jonska ostrva. 

Ser Čarls Napier

Ostrvom vlada guverner Ser Čarls Napier koji unapređuje mrežu puteva, vodovod i gradi Drapano most preko zaliva koji povezuje Argostoli sa naseljem Drapano. U isto vreme meštani su dali značajan doprinos borbi svoje braće na kopnu protiv otomanske imerije. 1864. godine dolazi do ujedinjenja Jonskih ostrva pa samim tim i Kefalonije sa maticom Grčkom.

Tokom II Svetskog rata ostrvo je bilo okupirano od strane itlijanske vojske. Septembra 1943. godine Italija je promenila stranu i mnogi vojnici su ostali na ostrvu da se bore protiv nemaca stacioniranih na ostrvu. U tim borbama je poginulo 9500 italijanskih vojnika. Nedaleko od Fanari svetionika pokraj Argostolija im je podignut spomenik.

Razorni zemljotres je 1953. godine pogodio ostrvo i do temelja porušio sva naselja pri čemi je samo Fiskardo ostao gotovo netaknut. Ubrzo se uz pomoć donacija iz celog sveta prionulo na gradnju potpuno novih kuća i obnove ostrva. Iako je nakon zemljotresa veći deo meštana napustio ostrvo, zadnjih se decenija razvojem turizma ostrvo polako ekonomski oporavlja što se vidi po luksuznim novoizgrađenim kućama čiji su vlasnici bogati Grci ali i veći broj starijih Engleza koji su prodali svoje kuće u domovini i ovde kupili ili izgradili prelepe kuće u kojima uživaju svoje penzionerske dane.