Neobičan rudnik soli

Duboko pod zemljom u Poljskoj nalazi se nešto značajno, ali malo poznato van istočne Evrope.

Vekovima su rudari vadili so ovde, ali su takođe iza sebe ostavili i zaista još nešto jedinstveno. 

Spolja gledajući, Wieliczka rudnik soli ne izgleda ništa posebno, ali je to izizetno

dobro održavano mesto budući da se ovde so ne vadi već više od 15 godina. 

Izuzev te činjenice, zaista deluje sasvim obično. 

Međutim, 200 metara ispod zemlje to mesto krije jednu zapanjujuću tajnu. 

Rudnik soli postao je jedinstvena umetnička galerija, katedrala i podzemno jezero.

Wieliczka je mali grad u Krakovskoj oblasti i ima oko dvadest hiljada stanovnika.  

Osnovan je u XIII veku od strane lokalnog Vojvode radi otvaranja rudnika i eksploatacije  

bogatih naslaga soli koje su se nalazile ispod njega.

I bilo je to tako sve do 1996. godine.   

Ali generacije rudara nisu samo vadile so, nego su iza sebe ostavile neverovatne tragove 

svog života i rada pod zemljom u obliku statua i mitskih, istorijskih i religioznih skulptura.

Napravili su i svoju kapelu gde su se molili.

Možda je njihovo najznačajnije delo ogromna podzemna katedrala koju su ostavili iza sebe

radi sećanja na njih od strane dolazećih generacija. 

Reljef

Pogled sa galerije

Sve je od soli...

Čak i luster

Kada zarone u dubinu tog sveta nakon laganog silaska uzanim drvenim stepenicama 

na dubinu od oko 135 metara posetioci rudnika će ugledati neverovatne prizore. 

Najveći utisak u smislu veličine umetničkog dometa će ostaviti Kapela Svetog kralja.

Poljaci su vekovima bili veoma verni katolici i poseta ovom mestu nije bila samo 

turistička, nego i izraz pobožnosti.   

Tajna večera

Apostoli

Sveti kralj Kazimir Veliki

Neverovatno je i to da su  čak i lusteri u katedrali napravljeni od kristala soli. 

Oni nisu samo prosto pokupljeni sa zemlje i sastavljeni, nego je to bio dug proces 

odabiranja i pripremanja specijalno za svrhe osvetljenja.

Nakon iskopa grumeni soli su prvo topljeni, očišćeni od nečistoća, a zatim rekonstruisani 

i brušeni tako da su dobili izgled providnog kristalnog stakla.  

Ti komadi soli ni najmanje ne liče na ono što posetioci imaju na umu kada se pominje so - kao

so u slanicima kod kuće!

Ruda soli je inače sivkaste boje, pa čak na neki način liči kao da je od granita. 

Preko milion posetilaca godišnje (mahom Poljaka i turista iz susednih zemalja) 

dolazi da vidi ovaj neverovatan rudnik soli.   

Iz razloga bezbednosti manje  od jednog procenta rudnika je otvoreno za posetioce, 

ali i to je skoro 4 kilometra dugih hodnika - više nego dovoljno da turisti provedu sat-dva  

u obilasku ovih čudesnih prostorija. 

Vađenje soli iz rudnika je prekinuto iz dva razloga - niska cena soli na svetskom tržištu 

koja nije pokrivala troškove proizvodnje, a došlo je i do plavljenja rudnika podzemnim 

vodama. To je i glavni razlog što ceo rudnik nije otvoren za posetioce.

Religiozni isklesani reljefi, kojih ima mnoštvo, delo su pobožnih hrišćana.

Gornja slika predstavlja pojavu Hrista pred apostolima nakon raspeća. 

On pokazuje sumnjičavom Svetom Tomi rane na svojim ručnim zglobovima. 

Drugi značajan reljef je Tajna večera. Ovo je delo istinske vere i strpljenja i 

rezultiralo jednom izvanrednom, nenadmašnom skulpturom. Čovek se zapita 

da li su rudari u to vreme imali na umu da će se njihov rad jednog dana naći na

nekom velikom ekranu?

Krem evropskih intelektualaca i državnika posetio je ovaj rudnik - počev od Nikole

Kopernika, Getea, Šopena, pape Jovana Pavla II, Bila Klintona i mnogih drugih - 

njihova imena mogu se videti u brojnim knjigama utisaka. 

Nije bilo nikakvo iznenađenje kada je ovaj rudnik dospeo na UNESCO-vu listu  

Svetske baštine još davne 1978. godine.

Katastrofalna poplava 1996. godine dovela je do konačnog prekida iskopavanja 

soli u rudniku i od tada  je isti postao samo turistička atrakcija. Iz rudnika se još 

uvek crpe slana voda, koja se isušuje i daje neku manju količinu soli - ni blizu onim 

količinama kao nekad u davna vremena. 

Da se to ne radi, rudnik bi bio ponovo potpuno poplavlejen podzemnim vodama. 

Nemaju sve skulpture isključivo religiozni i simbolički karakter.

Rudari su imali i smisao za humor! Tu se mogu videti i skulpture Snežane sa 

njenih Sedam patuljaka.

Likovi isklesanih patuljaka su na ironičan način verovatno predstavljali same rudare 

na radu u rudniku. 

Čak su isklesali i jednu aždaju da upotpune ambijent! 

Na kraju tu je i podzemno jezero, osvetljeno prigušenim svetlom i svećama. 

Kako je sad to jedan idiličan ambijent za razliku od onog kakav je morao biti dok se 

u rudniku danonoćno vekovima radilo uz buku i znoj.