(Putopis iz Indije III deo)
Ovom prilikom bih želela da suprotstavim dva arhetipa koja su toliko prisutna u Indiji. Naime, nakon dobijanja nezavisnosti 1947. godine, britanska imperija posle 70 godina napušta tlo Indije ostavljajući za sobom prilično razvijenu železničku mrežu, pravni sistem, engleski jezik koji je pored hindu drugi zvanični jezik, saobraćaj koji se odvija levom stranom puta, kriket i ritual ispijanja čaja. 
Vreme ispijanja čaja koje je u Velikoj Britaniji strogo definisano i pretpostavlja niz predradnji od kojih je ključna da se dođe i pridruži domaćinu na vreme, je u Indiji već u samoj postavci lišeno svakog poređenja. Umesto čaja, u Indiji se rado pije Mango Lassi, tradicionalno piće čiju osnovu čini jogurt. Uz dodatak vode i prženog kumina i malo jarko-žutog kurkuma se služi slani lasi, a uz dodatak šećera ili meda i voća se spravlja slatki lasi. Na vrh se može dodati mrvljeni indiski orah ili pistaći.
Saobraćaj u Indiji se oslanja na zakon džungle, pa tako kamion ima prednost nad mopedom jer je veći i jači. Ako se na putu pojavi krava, onda i kamion i moped moraju da sačekaju da krava ode svojim putem.
Kada sam pomenula krave, sočnu teletinu nemojte ni zamišljati jer preko 80% stanovništva Indije su Hindusi kojima je ona sveta životinja. Oprezno sa hranom jer je za evropljane previše začinjena a miks slatko-slano-ljuto je preveliki izazov za nenavikle stomake.
Tekovine civilizacije su u mnogim mestima u Indiji vrlo malo prisutne ili su potpuno nepoznata kategorija. Zato, ako imate potrebe da napunite baterije za svoje foto aparate, kamere ili kompjutere, ne odlažite to ni za trenutak, jer je moguće da će nestati struje već u sledećem trenutku. Brojna naselja u unutrašnjosti imaju električnu energiju samo oko 90 minuta dnevno.
Svakodnevni život u Indiji zahteva određenu dozu improvizacije. U tom smislu, poželjno je ne praviti detaljne planove jer nema dovoljno verovatnoće da će se oni ostvariti. Zato činite sve lagano i opušteno.
Autor: Slavica Mitrović
Нема коментара:
Постави коментар