Nakon ukidanja viznog režima, otvara se, već sledećeg dana (19.decembar 2009.), dilema: ”A gde na skijanje?”.
Naravno Kopaonik je tu iza brda, lako dostupan, među svojima si, naš je brate, i nekako sve te vuče neka navika iz proteklih decenija da je to jedini normalan izbor. Kada se čovek prene iz takve letargije, poželi da vidi šta ima na drugim stranama.
Ako su cena i udaljenost bitni kriterijum, onda, zna se Bugarska i Bansko, možda Borovec. Bansko se već poslednjih nekoliko godina intenzivno razvija u savremen ski centar. Zahvaljujući privatnim investitorima iz Velike Britanije i Italije niklo je čudo od novih apartmanskih hotela bliže ili dalje od početne stanice gondole. To će, neminovno uticati i na početak izgradnje još jedne gondole jer je ova postojeća postala usko grlo. Staze i žičare su u dobrom stanju, vidljiv je trud da se ostavi dobar utisak. Ponuda ski opreme za rentiranje je velika, ali kvalutet istih nije na zavidnom nivou. Sopstvena oprema je uvek bolje rešenje.
Cene hrane i pića su pristupačne, restorana i barova ima svuda, mehana – tradicionalnih restorana sa domaćom kuhinjom, domaćim vinom i nacionalnom muzikom uživo, ne manjka. Na kraju, čeka vas put od nekih 550km do kuće.
Koji kilometar više vas vodi do druge lokacija za skijanje, ali u Sloveniji, do Kranjske Gore, do koje ima oko 620km. Starijim skijašima, i uopšte, starijima je to mesto dugo bilo sinonim za snežne sportove. Planica sa svojom skakaonicom je među 5 najvećih u svetu. Ipak, iako su staze i žičare u izuzetnom stanju, smeštaj po evropskim kriterijumima i tradicija samog mesta godinama usmeravana na turizam, neposredna blizina Austrije i Italije privlači kao magnet ka ski centrima sa one strane (nepostojeće) granice. E tu je sada prava dilema. Levo ka Kortini, Madoni, Livinju, ili pravo napred ka Koruškoj Austriji u Bad Gaštajn ili malo dalje prema Salcburgu u Ski centar Cel am Ze.
Austrija održava turizam kao jednu od vodećih grana svoje privrede, i tu se ništa ne prepušta slučaju. Globalno otopljavanje, nedostatak snega na Alpima, to su potencijalne opasnosti za svaku zemnlu koja se naslanja na prihode od zimskog turizma u ovom delu Evrope, ali ne i za Austriju, kojoj nije problem da postavi 600 topova za osnežavanje u jednom ski centru. Takođe, zemlja koja proizvodi najsavremenije žičare na svetu, ne dozvoljava propust da ih ne priušti sebi. Jedan broj ski centara su u isto vreme i banje kako bi mi to rekli, tj. poseduju termalne izvore kojim dodatno obogaćuju turistku ponudu. Nezaboravan je doživljaj brčkati se u otvorenom grejanom bazenu na 32 stepena i posmatrati isprepletane snežne staze sa rojem skijaša.
Posebno zadovoljstvo je, naravno, sâmo skijanje na najboljim stazama u Evropi, po mišljenju mnogih. Da, ima još nešto lepše – noćno skijanje, sa planiranim zaustavljanjem da se popije topla čokolada ili kuvano vino sa karanfilićem na nekoj od mnogobrojnih „koliba” uz staze.
Večernji provodi su priča za sebe. Svako prema svojim afinitetima može naći odgovarajući izbor. Alpska krčma sa kobasicama, pivom i jodlovanjem, fancy klub sa finom muzikicom ili noćni bar sa posebnim programom, izbor je na vama.
Ski centri u Austriji su se, sasvim logično, „naslonili” na gradiće koji su tu od kada su tu i planine. Hoće se reći, imaju svoju istoriju, sadržaj i „dušu” iz vremena kada skijanje još nije postalo predmet interesovanja širih slojeva ljudi. Otuda se na povratku sa skijanja uvek ponesu bogatiji utisci, neponovljive slike, prijatan osećaj da ste na trenutak bili deo te scene, koja se uvek iznova, ali nikada na isti način, obnavlja evo već više od 100 godina. Kao dokaz trajanja, imaćete prilike da čijete da je, recimo, neki simpatičan hotelčić porodično vođen tokom 4 ili 5 generacija, pa će vam ponosno pokazati požutele slike svojih predaka kako poziraju ispred hotela, ne sluteći pri tome, kako će taj porodični posao toliko dugo trajati.
Italijanski ski centri su nešto drugačiji, iako trpe snažan uticaj severnog suseda i njegovog tumačenja reda, rada i discipline, prenešenog na teren vođenja turizma. Odlikuje ih ležernost, spontanija atmosfera, i mediteranski temperament. U Madoni di Kampiljo i Kortini d’Ampeco koje su se definisale kao mondenska mesta, dobar deo stanovnika tokom zime je bogatija klasa iz Milana i okolnih manjih gradova. Bez obzira na takav status mesta, ni u čemu ne zaostaju za poželjnim uslovima za prave skijaše: dobro održavane staze i brze žičare bez čekanja u redovima. Kilometraža staza govori o veličini ski centra, koja je u Kortini 115km a u Madoni 80km, što ih svrstava u red ozbiljnijih ski centara.
Prolaskom kroz skoro 13km dug tunel Frejus prelazi se iz italjanskog dela Alpa u francuski deo Alpa, koji je na svoja pleća prihvatio najviše kilometara uređenih staza u celoj Evropi. Samo u ski regiji 3 Doline ima 600km staza. Ta činjenica svakom skijašu diže adrenalin, već pri pomisli kako bi se tamo moglo danima skijati a da se ne koristi ista žičara dva puta. Kvalitet staza nije dovedena u pitanje, bez obzira na ogromnu kilometražu. Osim toga, visina ski centara je, u proseku, preko 2.500m, pa snega uvek ima dovoljno, a na brojnim glečerima se može skijati tokom cele godine. Niske cene smeštaja u pred i post sezoni su posledica hiperprodukcije apartmanskih rezidencija sa po 200 i više apartmanskih jedinica. Ski centri su građeni mahom 60-ih i 70-ih godina, na mestima na kojima ranije nije bilo naselja. Kao rezultat toga, nikla su ružnjikava apartmanska naselja, koja neodoljivo podsećaju na naučne baze na polarnim kapama. Smeštaj u jeftinijim apartmanima je skučen sa minijaturnim krevetima, često na sprat. Naravno da ima i luksuznih apartmana, ali uglavnom nisu predmet interesovanja prosečno „likvidnog” skijaša. Povrh toga, treba znati da su cene u supermarketima, restoranima i barovima paprene, pa se treba na vreme opskrbiti u nekoj od mnogih supermarketa u manjim mestima u Italiji, pre prelaska tunela. Sve u svemu, skijanje u Francuskoj je izazov za svakog skijaša. Neretko se u predsezoni može naći smeštaj u nekom od ski centara za neverovatnih 90 evra. Takva ponuda se ne propušta.
Tako se, nekako, nameće zaključak sam po sebi. Ako ste istinski ljubitelj skijanja, dobro podnosite skučen prostor u minijaturnim apartmanima i znate sami da pripremite nešto za jelo, francuski Alpi su pravi izbor za vas.
Naravno Kopaonik je tu iza brda, lako dostupan, među svojima si, naš je brate, i nekako sve te vuče neka navika iz proteklih decenija da je to jedini normalan izbor. Kada se čovek prene iz takve letargije, poželi da vidi šta ima na drugim stranama.
Ako su cena i udaljenost bitni kriterijum, onda, zna se Bugarska i Bansko, možda Borovec. Bansko se već poslednjih nekoliko godina intenzivno razvija u savremen ski centar. Zahvaljujući privatnim investitorima iz Velike Britanije i Italije niklo je čudo od novih apartmanskih hotela bliže ili dalje od početne stanice gondole. To će, neminovno uticati i na početak izgradnje još jedne gondole jer je ova postojeća postala usko grlo. Staze i žičare su u dobrom stanju, vidljiv je trud da se ostavi dobar utisak. Ponuda ski opreme za rentiranje je velika, ali kvalutet istih nije na zavidnom nivou. Sopstvena oprema je uvek bolje rešenje.
Cene hrane i pića su pristupačne, restorana i barova ima svuda, mehana – tradicionalnih restorana sa domaćom kuhinjom, domaćim vinom i nacionalnom muzikom uživo, ne manjka. Na kraju, čeka vas put od nekih 550km do kuće.
Koji kilometar više vas vodi do druge lokacija za skijanje, ali u Sloveniji, do Kranjske Gore, do koje ima oko 620km. Starijim skijašima, i uopšte, starijima je to mesto dugo bilo sinonim za snežne sportove. Planica sa svojom skakaonicom je među 5 najvećih u svetu. Ipak, iako su staze i žičare u izuzetnom stanju, smeštaj po evropskim kriterijumima i tradicija samog mesta godinama usmeravana na turizam, neposredna blizina Austrije i Italije privlači kao magnet ka ski centrima sa one strane (nepostojeće) granice. E tu je sada prava dilema. Levo ka Kortini, Madoni, Livinju, ili pravo napred ka Koruškoj Austriji u Bad Gaštajn ili malo dalje prema Salcburgu u Ski centar Cel am Ze.
Austrija održava turizam kao jednu od vodećih grana svoje privrede, i tu se ništa ne prepušta slučaju. Globalno otopljavanje, nedostatak snega na Alpima, to su potencijalne opasnosti za svaku zemnlu koja se naslanja na prihode od zimskog turizma u ovom delu Evrope, ali ne i za Austriju, kojoj nije problem da postavi 600 topova za osnežavanje u jednom ski centru. Takođe, zemlja koja proizvodi najsavremenije žičare na svetu, ne dozvoljava propust da ih ne priušti sebi. Jedan broj ski centara su u isto vreme i banje kako bi mi to rekli, tj. poseduju termalne izvore kojim dodatno obogaćuju turistku ponudu. Nezaboravan je doživljaj brčkati se u otvorenom grejanom bazenu na 32 stepena i posmatrati isprepletane snežne staze sa rojem skijaša.
Posebno zadovoljstvo je, naravno, sâmo skijanje na najboljim stazama u Evropi, po mišljenju mnogih. Da, ima još nešto lepše – noćno skijanje, sa planiranim zaustavljanjem da se popije topla čokolada ili kuvano vino sa karanfilićem na nekoj od mnogobrojnih „koliba” uz staze.
Večernji provodi su priča za sebe. Svako prema svojim afinitetima može naći odgovarajući izbor. Alpska krčma sa kobasicama, pivom i jodlovanjem, fancy klub sa finom muzikicom ili noćni bar sa posebnim programom, izbor je na vama.
Ski centri u Austriji su se, sasvim logično, „naslonili” na gradiće koji su tu od kada su tu i planine. Hoće se reći, imaju svoju istoriju, sadržaj i „dušu” iz vremena kada skijanje još nije postalo predmet interesovanja širih slojeva ljudi. Otuda se na povratku sa skijanja uvek ponesu bogatiji utisci, neponovljive slike, prijatan osećaj da ste na trenutak bili deo te scene, koja se uvek iznova, ali nikada na isti način, obnavlja evo već više od 100 godina. Kao dokaz trajanja, imaćete prilike da čijete da je, recimo, neki simpatičan hotelčić porodično vođen tokom 4 ili 5 generacija, pa će vam ponosno pokazati požutele slike svojih predaka kako poziraju ispred hotela, ne sluteći pri tome, kako će taj porodični posao toliko dugo trajati.
Italijanski ski centri su nešto drugačiji, iako trpe snažan uticaj severnog suseda i njegovog tumačenja reda, rada i discipline, prenešenog na teren vođenja turizma. Odlikuje ih ležernost, spontanija atmosfera, i mediteranski temperament. U Madoni di Kampiljo i Kortini d’Ampeco koje su se definisale kao mondenska mesta, dobar deo stanovnika tokom zime je bogatija klasa iz Milana i okolnih manjih gradova. Bez obzira na takav status mesta, ni u čemu ne zaostaju za poželjnim uslovima za prave skijaše: dobro održavane staze i brze žičare bez čekanja u redovima. Kilometraža staza govori o veličini ski centra, koja je u Kortini 115km a u Madoni 80km, što ih svrstava u red ozbiljnijih ski centara.
Prolaskom kroz skoro 13km dug tunel Frejus prelazi se iz italjanskog dela Alpa u francuski deo Alpa, koji je na svoja pleća prihvatio najviše kilometara uređenih staza u celoj Evropi. Samo u ski regiji 3 Doline ima 600km staza. Ta činjenica svakom skijašu diže adrenalin, već pri pomisli kako bi se tamo moglo danima skijati a da se ne koristi ista žičara dva puta. Kvalitet staza nije dovedena u pitanje, bez obzira na ogromnu kilometražu. Osim toga, visina ski centara je, u proseku, preko 2.500m, pa snega uvek ima dovoljno, a na brojnim glečerima se može skijati tokom cele godine. Niske cene smeštaja u pred i post sezoni su posledica hiperprodukcije apartmanskih rezidencija sa po 200 i više apartmanskih jedinica. Ski centri su građeni mahom 60-ih i 70-ih godina, na mestima na kojima ranije nije bilo naselja. Kao rezultat toga, nikla su ružnjikava apartmanska naselja, koja neodoljivo podsećaju na naučne baze na polarnim kapama. Smeštaj u jeftinijim apartmanima je skučen sa minijaturnim krevetima, često na sprat. Naravno da ima i luksuznih apartmana, ali uglavnom nisu predmet interesovanja prosečno „likvidnog” skijaša. Povrh toga, treba znati da su cene u supermarketima, restoranima i barovima paprene, pa se treba na vreme opskrbiti u nekoj od mnogih supermarketa u manjim mestima u Italiji, pre prelaska tunela. Sve u svemu, skijanje u Francuskoj je izazov za svakog skijaša. Neretko se u predsezoni može naći smeštaj u nekom od ski centara za neverovatnih 90 evra. Takva ponuda se ne propušta.
Tako se, nekako, nameće zaključak sam po sebi. Ako ste istinski ljubitelj skijanja, dobro podnosite skučen prostor u minijaturnim apartmanima i znate sami da pripremite nešto za jelo, francuski Alpi su pravi izbor za vas.
Francuski Alpi su zakon za skijanje i skijaše. Za "džet-set" ostaje Kopaonik.
ОдговориИзбриши